RAZGLEDNICA
Na pijaci kupujem čarape.
Mala Tai se ljubazno osmehuje.
Osećam se kao Marko Polo
u ovoj potonuloj Veneciji.
Blažena je milost ekumene
ljubitelju sinologije:
Pirinčana polja njihana
fenovima ringli moje kuhinje.
Lao Ce razbaškaren na kauču
pokriven jučerašnjim novinama,
skoro da naglas iščitava:
Poplava u Trgovištu!
Poredi Pčinju sa Jangcekjangom.
Mrmlja o smislu i vrlinama.
O putu kojeg više nema.
(A kojeg ima ma gde da smo.)
HARMSOV ČASOVNIK
Čovek zarobljen u satu
korača cikličnim brojčanikom.
Besomučni, dugi krugovi.
Juri za malom kazaljkom,
bežeći od oštrice velike.
Sekundarom se ponekad očešlja;
kao lijanu je iskoristi,
sa broja na broj da se prebaci.
Na sedmici je sagradio kuću;
kod šestice je često plakao;
sa devetkom se muci nasmejao...
Maločas mu je sve dosadilo.
Vidno iscrpljen i umoran,
seo je kod okvira sa datumom,
do staklenog neba vrat pružio,
čekajući makaze vremena da mu glavu odseku.
SAVREMENIK
Ogrnut teškom prazninom,
srušenog lica u promrzle šake,
rezbari svakodnevicu.
Muk i teror monotonije
imaju razne planove sa njim.
Vežu ga za točak sreće
i gađaju bodežima.
Nebo u zubima betona
spušta krišku bajatog kamena,
od tog hleba snove da ugoji.
I dok zvezde laju na njegova pseta
vadi pelin iz svojih žlezda
i obeležava put.
Da ostane tu gde jeste.
U bolje sutra da ne zaluta.
HORIZONTI
Pokušaj da vidiš preko moga ramena.
Drugačiji je svet.
Istok i zapad na horizontu
tonu u prazninu.
Svetlost se rađa samo iza zenica.
Kad valjano uviđaš mahnitost svetine kao Platon,
katarza je blizu.
Kroz blagost tvog glasa,
slutim je na vratu.
Sada umiranja ne pomažu.
Jedan tren mladosti,
zagrobni je život umetnika.
