SEDAM VELOVA
šta li se krije
iza onog osvetljenog prozora
koju sudbinu vidi okno?
i šta se krije
iza unutrašnjih okana
otima mraku koji
nijedno svetlo ne obasjava?
kao što čekam
u svetloj sobi da ugledam
devojče sa knjigom
ili ćutljivog starca
ko pogleda
u ovaj sobičak
šta će zateći?
ćutanje? knjige?
nešto spravljeno?
ništa dovoljno jasno?
jer mlečno je staklo
na prozorima koji ionako
ne gledaju na bolji svet
a svetlost škilji
iza sedam velova.
senka je senke
to što od sebe pravimo.
TO
znam gde sam ostavio knjigu
znam kako se na grčkom kaže pas
znam ko stanuje u onoj kući
znam šta mi je rekla
znam kako sam se osećao
ne mogu to da izgovorim
REČ
izgovorim je
i već je van mene
nije više moja
počinje da luta
uboga gospodarica
u njenom je lutanju
kao jezgro u ljusku
stisnuto
sve što sam bio
OKAČEN O NEBO
recimo da sklopim oči
i držim ih
čvrsto zatvorene
u čisti mrak zagledane
i recimo da mi uši
budu zalivene voskom
ili čime drugim
za muziku nepropusnim
i da visim na tanušnim nitima
okačen o nebo
da iščezne sav taj jednom rečju svet
i da ne osećam ni glad
ni žeđ ni požudu
da uvežbam nemišljenje
da li bih tada osetio sebe
šta bih bio
