WELCOME
Tvoje ljubljenje s njim,
brutalna i sumanuta stvar,
koliko i natpis "WELCOME"
na otiraču pred vratima klinike
za prekid trudnoće.
Ostajem skamenjen
od neprijatnosti, dok mi on
između slojeva svojih lažnih osmeha,
pruža ruku koja miriše na tebe.
Odlazim i on pravi komentar
o ritmu mog hoda i obliku tela
pri istom.
Kao i obično,
to radi podsmevajući se,
što je jedini način ne bi li sebe
prikazao što boljim.
Predugo me posmatra,
predugo ga posmatraš
kako me posmatra.
Za jedan sretan par,
previše vremena gubite na mene.
DEVOJKA S PREMALIM GRUDIMA
Ona lakira
puževima kućice,
i pušta ih nazad u travu.
Kućice duginih boja,
sjajne kućice,
mat kućice,
kućice plave,
kućice roze,
zavisi da li misli
da je muški puž,
ili ženski.
Kupuje ptice,
i pušta ih iz kaveza.
Bira one slabe,
bolešljive,
jer želi da im da
malo slobode
i pravog života
pred kraj.
Ako su rođene
u kavezu,
i ako su u kavezu bolovale,
makar da osete
nebo,
i da odžive barem
jedno leto,
koje vredi više
nego hiljadu
zdravlja u kavezu.
Pred spavanje me tera
da joj
pričam priču,
i traži mi da se
zakunem da nikada
neću prestati
da pišem.
I ja joj pričam
o tome kako se Pepeljuga
mučila, ali nikad
nije došao taj princ,
nego samo taj bivši
student mnogih
fakulteta,
koji je sad na birou,
i treba dvadeset i trećeg
da se javi istoj ustanovi,
i koji se ševercuje
po autobusima,
i štedi na
sopstvenim pertlama.
Gledam u
njene plišane igračke,
i kaže da više
nije devojčica
i da bi se rado
otarasila istih,
samo kad svaka
od njih ne bi
bila ličnost,
nego obična punjena,
plišana stvar.
Valjda je neko
kome si poverio
najveće tajne,
i ko je bio uz
tebe kad si plakao,
zaslužio
da bude ličnost,
tri puta više,
od onih koji
su te rasplakali.
Dvoje nas je,
ali uvek pravi palačinke
za tries-osmoro.
Zvala me kod sebe
u Njujork ili Džersi.
Ona će da plati
kartu.
Kaže, ako mi daju
pismo preporuke od izdavača
il’ nekog udruženja
književnika,
možda mogu da probam
sa svojim pesama tamo.
A bio sam ja po tim
Amerikama,
i sa svojim pesmama
krečio kuće,
rušio zidove,
zidao,
sendao zidove
i čupao toalet šolje...
Bio sam po Amerikama
i teško
da sam mogao
da obavijem svoju
poeziju oko
ruku krvavih
od žuljeva.
Ko konjsko oko
velikih.
Devojka sa malim grudima
i velikim srcem
- skoro kao ja nepotrebna svakom.
Tvoje ljubljenje s njim,
brutalna i sumanuta stvar,
koliko i natpis "WELCOME"
na otiraču pred vratima klinike
za prekid trudnoće.
Ostajem skamenjen
od neprijatnosti, dok mi on
između slojeva svojih lažnih osmeha,
pruža ruku koja miriše na tebe.
Odlazim i on pravi komentar
o ritmu mog hoda i obliku tela
pri istom.
Kao i obično,
to radi podsmevajući se,
što je jedini način ne bi li sebe
prikazao što boljim.
Predugo me posmatra,
predugo ga posmatraš
kako me posmatra.
Za jedan sretan par,
previše vremena gubite na mene.
DEVOJKA S PREMALIM GRUDIMA
Ona lakira
puževima kućice,
i pušta ih nazad u travu.
Kućice duginih boja,
sjajne kućice,
mat kućice,
kućice plave,
kućice roze,
zavisi da li misli
da je muški puž,
ili ženski.
Kupuje ptice,
i pušta ih iz kaveza.
Bira one slabe,
bolešljive,
jer želi da im da
malo slobode
i pravog života
pred kraj.
Ako su rođene
u kavezu,
i ako su u kavezu bolovale,
makar da osete
nebo,
i da odžive barem
jedno leto,
koje vredi više
nego hiljadu
zdravlja u kavezu.
Pred spavanje me tera
da joj
pričam priču,
i traži mi da se
zakunem da nikada
neću prestati
da pišem.
I ja joj pričam
o tome kako se Pepeljuga
mučila, ali nikad
nije došao taj princ,
nego samo taj bivši
student mnogih
fakulteta,
koji je sad na birou,
i treba dvadeset i trećeg
da se javi istoj ustanovi,
i koji se ševercuje
po autobusima,
i štedi na
sopstvenim pertlama.
Gledam u
njene plišane igračke,
i kaže da više
nije devojčica
i da bi se rado
otarasila istih,
samo kad svaka
od njih ne bi
bila ličnost,
nego obična punjena,
plišana stvar.
Valjda je neko
kome si poverio
najveće tajne,
i ko je bio uz
tebe kad si plakao,
zaslužio
da bude ličnost,
tri puta više,
od onih koji
su te rasplakali.
Dvoje nas je,
ali uvek pravi palačinke
za tries-osmoro.
Zvala me kod sebe
u Njujork ili Džersi.
Ona će da plati
kartu.
Kaže, ako mi daju
pismo preporuke od izdavača
il’ nekog udruženja
književnika,
možda mogu da probam
sa svojim pesama tamo.
A bio sam ja po tim
Amerikama,
i sa svojim pesmama
krečio kuće,
rušio zidove,
zidao,
sendao zidove
i čupao toalet šolje...
Bio sam po Amerikama
i teško
da sam mogao
da obavijem svoju
poeziju oko
ruku krvavih
od žuljeva.
Ko konjsko oko
velikih.
Devojka sa malim grudima
i velikim srcem
- skoro kao ja nepotrebna svakom.
