ZEN U POŽEŠKOJ
inspirisano Nenadom Jovanovićem
Devojke sa Žarkova
Plave
Dok jure ka splavovima
I devojke sa Železnika
Plave
Dok jure ka splavovima
Kada sretnu se u Požeškoj reže
Učitelj i ja
Obično na stanici
Sačekamo autobus
Potom stanemo između redova devojaka
I meditiramo
U unakrsnoj paljbi urokljivih pogleda
Rešeta nas
Njihova sujeta
Pogađaju sitne mržnje i pakosti
Mene ponekad dekocentrišu
Njihove vitke noge
Učitelj kaže da kad budem spreman
Meditiraćemo u noćnom klubu
ZEN O ŽIRU
Čitajući ovu pesmu
Imam osećaj da gledam u žir
Uporno u sebi
Zamišljajući hrast
Ali grane rastu po svojoj volji
A ne onako kako ja želim
Sada su dva drveta
Jedno koje ti vidiš
I drugo koje ja sanjam
ZEN NA KNJIŽEVNOJ VEČERI
Još jedno književno veče
Ja mirno sedim
U predzadnjem redu
Puštam da me stihovi i kritike
Promaše
I izgube se što dalje od mene
Razmišljam o jabuci
Koju sam pojeo za večeru
Bila je slatka i prijatna
Nimalo nalik na poeziju ovog pesnika
DAN KAD SMO SADILI PLAVUŠE
Prijatelj i ja
Zgranuto smo stajali
Nad otvorenim novina
Ta vest
Objavljena na dnu strane
Nama nimalo nije bila zabavna
Izgleda da je grupa naučnika
Utvrdila da prirodnim plavušama
Preti izumiranje
To znači da će kroz sto godina
Svaka plavuša biti veštačka
Nas ovo nije zgrozilo
Jer smo ljubitelji plavuša
mi zapravo
Veoma malo marimo za te barbike
Ali zamislite koliko će skočiti
prodaja hidrogena
Taj monopol
Nismo smeli da dozvolimo
I stupili smo u akciju
Noću
Obilazili bismo
Disko klubove
I tražili mesto
Na kojem bismo
Sadili plavuše
