MRAZOVNIK
I
Spava svet opasne usamljenosti,
Koprena tužnoga sna.
Osvit, veo omaglice,
Iznad radničkih naselja.
Najzad teška koliko
U kamenu ima tišine,
U sebi skupivši carstvo svekoliko
Noć će u noći da otpočine.
Ali kad je u pitanju mrak,
Plašim se njegove dvojake ćudi,
Jer strašnija od tame u kojoj zaspah
Je ova u kojoj se budim.
II
Mraz kosti otkiva,
Nad glavom vise ledenice –
To se voda s krovova sliva
I pre no što kane zaledi se.
Pod ledom ulica liči
Na dugu oštricu noža,
Šta o letu sad može znati moja smrznuta koža.
Ledeno doba se prikaza
Našli smo se na javi,
Niz obesmišljenih izraza
Sudara se u glavi.
III
Pomešaj maglo u nevidelu
sve sa tišinom astrala,
zatočen evo me gde mrem
u tvrdom jezgru kristala.
Blistavim laticama beline se zgrozi
Nad gradom padni odasvud,
Sklopivši nežne usne pomozi
Lenjoj nuli da zatvori krug.
S tačke na kojoj se javljaš
Stupi bleskom oštrog sečiva,
Maglo pesma počinje,
Al se ne završava rečima.
IV
Raste beskrajno belo
Pejzaž je slika monotona,
Čovek sveden na telo
Mrzne iznutra i spolja.
Hladnoća nas je takla
U klancima sivih zgradurina,
Na sve strane pucaju stakla
Kao osip se širi promrzlina.
U carstvo smo mraza bačeni
Poslednje vatre se tule,
Svete s temperaturom i mi
Padosmo ispod nule.
V
Neka san bude linija nikla
Između mene i granice,
Opet je zima duša se navikla
Da na svet gleda kroz trepavice.
Ne razlikujem se mnogo od leda
Pokatkad mi donosi jedinu radost,
Uspem li u košuljici od meda
Da osamim svoju samost.
Bezmerjem zaglušenog prostora
Glas pljusne poput šibe,
Sneg pliva u okviru prozora
Kao u akvarijumu ribe.
VI
Uski su procepi, klanci, zdenci,
Reč, reč po reč, reč nađe,
Ja sam bio na obali mora
I video sam beznađe.
U izvesnom smislu pune su slasti
Podrobnosti dobra i zla,
Al treba imati estetske časti
To ova zima zna.
Slomiću se kao led u čaši
Samo me u led odeni,
Nek pena praznih mora
Progovori nad rečenim.
VII
Udah, izdah, kratki predah,
Skoljen grubim šavom konca,
Odgonetaj bez smera
Neslanu šalu tvorca.
Zahvalan još samo zimi
Brzopis prospem ko šljunak,
Iz kostreti iščili
Ćiriličnih slova smotuljak.
Zbog stvari od đubreta,
Ne mozgajući nađoh podstrek,
Šćućuren na dnu bureta
Kao u polegloj osmici vek.
No comments:
Post a Comment