Sunday, October 26, 2014

ANA MARIJA GRBIĆ

Uz vetar

Oktobrom sabrano ljudi u stanu, obuju cipele
Rastresu kosu i kažu da
Pojma nemaju šta pričaju
Oni su  celo leto klatili kurac, zvezde, sise
Levo, desno
I na gore
Nešto žulja u ovo doba godine i
Da bar čovek zapišava  ono što voli već
Pas
Ko
Pas
Jedan  dan osunčan drugi uznemiren
Treći već ruča sa gazdaricom iliže je
Ispod stolice
Igraju se deca koju  nismo rodile
Crtaju brodiće, kola,
Avione
Retko srećemo ovih  dana sem u Nemačkoj

Svaki je razgovor
Treperenje ušne resice,
Samo kraći put od
Mog do tvog

Spuste se šoljice kafe u vagon restoranima
Zatrese se još poneka starija butina
Accipere quam facere praestat iniuriam:
Posustani
Oktobrom
Spustile se ravnice neobično dosadno
Ti imaš pet stranihpasošaijednuotuđenumladost
Pas
Ko
Pas
Ujede samo
Kad je gladan
I oblak hoće da obuče džins
Pojebe nešto, zarola duvana
Oboli
Ovaj mesec nekim trulim svetlom
Virus ne da očima
Široko
Razmaknuti
Prste dovoljno je zavideti ceo svet i

Svaki je seks dobar
Oktobar, nemoj se plašiti ezoterije
Umrećeš
Svakako
Ko
Pas
Jedinstveno tisak tvoje šape
Razvlači poslednje ostatke neba

Nekome
Divno
Mirišeš


No comments:

Post a Comment