GODIŠNJICA
ona je spremila
večeru
a bilo je i vina
koje sam doneo
ranije
pa sam popio
čašu-dve
ona se odlučila
za kolač.
dok smo jeli
gledali smo neke
spotove
ali nije bilo
ništa
zanimljivo pa smo
prebacili
na
sportski kanal
i gledali
borbe
borili su se
nabildovani lik
i mršavi lik
prvo su se
odmeravali
razmenili su po
koji udarac
a onda se
nabildovani
neoprezno otvorio
i mršavi ga je zategao
u glavu
preciznom snagom
i tu je bio kraj
bilo mi je drago
zbog toga
i sve u svemu
bila je to dobra
borba
čak se i njoj
dopalo
onda smo uradili
ono što
obično muškarac i
žena
rade
ali ja nisam
mogao,
samo ona je
svršila
nasmešila se i
poljubila me
a ja sam sipao
još
jednu čašu vina
kresnuo upaljač i
namestio se bolje
u kauču
zagrlio sam je i
pomislio – ja sam
neki
obespravljeni
kralj koji
uvek zaboravlja
na to.
počinjala je nova
borba na TV-u.
ona je zapalila
cigaretu
i promenila
kanal.
tužan je klavir
a i ja sam tužan
a i ne zaboravimo
da sam
pijan
ne bih se bojao
sad
ni da umrem
iako znam da
ni tamo
ničeg nema
par puta kad sam
popio
bio sam blizu da
stanem pred
šleper
ali
nisam valjda bio
dovoljno pijan
to mi ostavlja
mogućnost
da još biram
i evo,
ja opet pijem
što bi trebalo
nešto
da govori o mom
kukavičluku
DRUGA PESMA
sećam se veoma
dobro
tumarali smo
i tražili
klinci na ćošku
su pili pivo
a ulica
kojom smo prošli
učinila
nas
je
slepim
u
odnosu na grad
i
ono u gradu
sećam se veoma
dobro
pogleda
i
tvojih još mrtvih
očiju
nisu bile
drugačije
nego sada
ništa ti to nije
značilo
sećam se veoma
dobro
mnoštvo lica
na
izdisaju
i
naša lica među
njima
dve autogume na
tibetanskim
vrhovima
iščekivanje da se
ništa
ne dogodi
i
nije
a
ako i jeste
to tebi ništa
nije
značilo
sećam se veoma
dobro
kiše i mladića i
devojke
u parku
i sećam se da su
imali pivo i ruke
i sećam se da je
prošao
ker
negde sam sve to
zapisao
i
sećam se da smo
uglavnom ćutali
jer
se znamo
i
reči nikad ne
ostaju
same
previše toga vuku
za sobom
sećam se veoma
dobro
kako ti sve to
ništa nije
značilo,
dobro,možda ti je
značilo
nešto
i sećam se da smo
kasnije
razgovarali
u bašti kafane
na autobuskoj
stanici
bila je kasna noć
i mi
i drugi ljudi
i to što si
dobio,
kažem, ako je
išta značilo,
postajalo je
beznačajnije
kao i sve
vremenom,
ti si to znao;
a onda smo se
vratili u
stan
u kome nema više
ništa
od
našeg života.
No comments:
Post a Comment