BOJAN MARKOVIĆ

MELANHOLIK, TANKI OKEAN,

MASAKRIRANI KANARINAC I ZLATO

Moji su susedi svi odreda melanholici.

Moji susedi svi odreda kašljucaju i ripaju.

Čujem kako se kreće iza zidova njihova

akustička sonda kao tanki okean,

oralna pećina puna masakriranih kanarinaca.

Šmrču nekakav čudan sadržaj koji u nosu

ili grlu nose celi dan, a kada padne mrak,

i žena i ja zaspimo, oni naprasno porađaju svoj

čuvani sadržaj u orangutanskoj frekvenkciji,

pa su im usta puna, pa pljunu,

kroz prozor na moju terasu, ili u sudopere slivnik.

Možda ih to boli, možda najviše boli

neodredivost boje njihove porođajne smese.

Stoga savijeni u kašlju puste vodu iz slavine

da oteče / Izloži svoju kokošku antraksu,

a zatim joj noge uroni u hladnu vodu

da proveriš da li te voli, hoće li se razboleti

i uginuti kao izmasakrirana

od kanarinaca pećina,

ili će pusustiti da je poljubcem izrešetaš

kroz tanki okean / i spere nešto

što kada uđem u njihov odvod

postaje čisto zlato.

  

KLASA LIMUNA

Kolute jednog limuna umačem u čaj.

Nekome tenis — nekome penis.

Dobrim servisom lopta kao pozajmljeno telo

hitnuta je forhendom.

Lopta leti i vrišti u tetive vetra.

Ova mirisna plavuša je cvet kamilice.

Tenis je njena igra.

Njen istezni tretman gluteusa optrčava

kreč-linije od sitnog praha.

Žbun kraj terena čeka na njen ten,

njene noge.

Njene noge se pretvaraju u limune, vazduh seče limune

u odreske.

Ona trči mada je sve manje njenih limuna.

Ona trči trošeći limune do in – va – li – di – te – ta.