АТЛАНТИДА
(други
потоп)
Изговарао
сам чудне речи у сну.
Пажљивији
слушалац разумео би
да су
црвене реке носиле ћутање и слепило зидова.
У
позадини се чула песма,
успаванка
сирена, нејасна од помрчине.
Од града
усред копна настајала је лука
(без
бродова из прекоокеанског плаветнила),
док се
табла са његовим називом већ примицала далеком мору.
Плочници
до јуче притискани корацима
лупали су
онесвешћено о челик подморница.
Кроз
блиставо чисте прозоре фабричких зграда
могло се
посматрати усељавање великих риба
у паркове
и птичја гнезда.
Има и
призора као из бајке:
Један
шаран прогута златну бурму,
и попут
ластавице нестаде под кров позоришта.
No comments:
Post a Comment