БОЖИДАР ВАСИЉЕВИЋ

КАНАЛИЗАЦИОНА ЗВЕР

Глупост је појести ћурку а не помислити

да делимично постајеш ћуретина

да преузимаш на себе лисице орлове и летеће секире

канализацију која се надовезује на цревни систем

док руке опонашају птицу

канализациону звер са репом замоченим у океан

њен даљи реп испарава у плаве олује

звер са главом која клизи сопственим ждрелом

ротирајућа штафета глади

звер која размешта глад у љубичице

у цврчке у химне у надахнуће

звер у којој се уз крике разлаже твоја бела џигерица

звер која је појела седамнаест врховних религија

порађајући осамнаесту

религију смрада напудерисану космичким белилом

звер која има подземне

надземне и крилате говнотоке

има пливајуће плутајуће

преузимаш на себе звер која није тако опасна

ако јој редовно бацаш своје најсмрдљивије делове

а вратиће их звер вратиће их

у тетрапаку



***

Одувек обмањујем се да су све те велике туге и мале 

радости занемарљиве почетне вежбе за оно право 

што ће тек доћи 

разапет између страха да је ово једина представа и страха 

да ће уследити некакво заувек обиље и срећа 

неподношљиво трајно савршенство 

у којем човек не мора да брине 

о инфлацији правима слободи сиромаштву беди 

не мора ни на пијацу да оде по парадајз паприку лук 

заувек славље 

у некаквом светлосном млеку и меду 

за пречисте душе оваца и јагањаца

кажем цео живот 

као да сам власник било чега 

не само чудесно организована громуљица 

честица које се држе једна за другу 

као да је то нешто веома важно 

у свим тим космосима 

у којима се мноштво таквих громуљица 

држе једна за другу

кажем честица

јер је тешко замислити постојање нечега што је толико ситније 

у односу на најситније замисливо

као што је ситан живот људског црвића

у односу на свих осамдесет осам сазвежђа 

и сто двадесет пет билиона галаксија