Dragan Stojanović

LIPE, NEBO


Moja će smrt biti
zvezdana noć.
Najviše zahvaljujući tebi,
prstima švalje
i koji umeju s kropmirom
(on oblikom poučva Brankusija –
ili uči od njega?),

delom zahvaljujući trudu
oko reči, rečenicama
dužim, kraćim,
tim kopljima, zvonima, odronima,

i dalje: bledo plavoj, cinober-do-mrke –
šta tu može nebo, šta će moći? –
u ulici odenutoj lipama;
zahvaljujući času
iscrtanom ljubavlju,
mirom,

i zbog mnogih ishodanih koraka,
s nekim,
i u samoći.