Tristana suša.
Lišaj preko senzora.
Nemušti jezik ispunjen etiketama
od kojih se i slika na plazmi zamrzava.
Tvoje telo
i žuto gibavo svetlo
nestaju
u slabovidom dolasku goniča moga.
***
crni otvor crne rupe /
bez koštice zrelo lice kratera /
korov pokreta, blistav stomak ribe /
udes automobila! Tras! /
potop fosilnih ostataka /
toplo oružje /
konkretno na trotoaru /
tektonsko pomeranje /
zglobni-autobus, bele-vode-put /
oko žilavih kontura /
levo od izloga, upravo sada /
kroz suvo zemljište /
stari dućan srušen do zemlje /
kroz otvoren prozor /
usamljena avantura /
treći put do drugog sprata /
odjek okolnosti /
mladić istrčava unutra /
zeleni uglovi se pomeraju /
ne kriju opruge napetosti /
treperi puls boje varnice /
iz kapuljače ferari oči ~
sve što mi pada na pamet /
zatrpava me /
***
Duguješ
Bela si
Uvlačiš nas
u dugi vratolom kupovine.
Dok lako pada cena kolekcije
Delimo trenutke
Rastežemo nežnosti
Imaćeš nas više
sve dok ne podignemo sa kartice
Taman sneg i fluorescentno žuto
upaliće praznično svetlo.
Mogli smo da pronađemo
tu crnu haljinu i u predgrađu,
ali nju je već obuklo
drugo telo.
***
Skoro će 10
kao kosa otiče voda
kasamo ka kasi
vadiš svoju veliku planetarnu novčanicu
Jedeš prstima
pohvale u šiframa
Jedina umetnost koju forsiram
je umetnost da izbegnem flaše.
Noć kao duga hodnik
sa lavežom u pogledu psa
Brišemo naše klipove,
žurimo sa kompa u kuhinju i nazad
Čekajući da zaškripe vrata
ili mogućnost da se debela hrpa podataka povrati i proguta nas
Probija se pokret stepenica
Treba razotkriti
očnu jabučicu
na početku očekivanja
U nekoliko istinitih fantazije
što se cakle
Osim toga, uvek smo bili
strah od gubitka očiju,
strah od gubitka vremena.
***
Ubedi me da postojiš:
preostala sinoćna hrano,
ostatku devojke za kokakolom,
u odelu premazan Niveom.
Ubedi me da si ceo svet neistraženih mirisa
koji savija nalete stakla i aluminijuma.
U tvojoj je moći
da kažeš poslednju reč tehnike.
Ispod velikog saobraćajnog kolapsa
kriva si za slep hod
slepog putnika.
Mesec dana u redu nad redovima
terorisana vremenskim zonama,
zapušena papirnim odvodima.
Ti imaš noćnu budnost okretnice.
Udišeš velike poteze vazduha.
Svakog časa možeš da umreš.
Lišaj preko senzora.
Nemušti jezik ispunjen etiketama
od kojih se i slika na plazmi zamrzava.
Tvoje telo
i žuto gibavo svetlo
nestaju
u slabovidom dolasku goniča moga.
***
crni otvor crne rupe /
bez koštice zrelo lice kratera /
korov pokreta, blistav stomak ribe /
udes automobila! Tras! /
potop fosilnih ostataka /
toplo oružje /
konkretno na trotoaru /
tektonsko pomeranje /
zglobni-autobus, bele-vode-put /
oko žilavih kontura /
levo od izloga, upravo sada /
kroz suvo zemljište /
stari dućan srušen do zemlje /
kroz otvoren prozor /
usamljena avantura /
treći put do drugog sprata /
odjek okolnosti /
mladić istrčava unutra /
zeleni uglovi se pomeraju /
ne kriju opruge napetosti /
treperi puls boje varnice /
iz kapuljače ferari oči ~
sve što mi pada na pamet /
zatrpava me /
***
Duguješ
Bela si
Uvlačiš nas
u dugi vratolom kupovine.
Dok lako pada cena kolekcije
Delimo trenutke
Rastežemo nežnosti
Imaćeš nas više
sve dok ne podignemo sa kartice
Taman sneg i fluorescentno žuto
upaliće praznično svetlo.
Mogli smo da pronađemo
tu crnu haljinu i u predgrađu,
ali nju je već obuklo
drugo telo.
***
Skoro će 10
kao kosa otiče voda
kasamo ka kasi
vadiš svoju veliku planetarnu novčanicu
Jedeš prstima
pohvale u šiframa
Jedina umetnost koju forsiram
je umetnost da izbegnem flaše.
Noć kao duga hodnik
sa lavežom u pogledu psa
Brišemo naše klipove,
žurimo sa kompa u kuhinju i nazad
Čekajući da zaškripe vrata
ili mogućnost da se debela hrpa podataka povrati i proguta nas
Probija se pokret stepenica
Treba razotkriti
očnu jabučicu
na početku očekivanja
U nekoliko istinitih fantazije
što se cakle
Osim toga, uvek smo bili
strah od gubitka očiju,
strah od gubitka vremena.
***
Ubedi me da postojiš:
preostala sinoćna hrano,
ostatku devojke za kokakolom,
u odelu premazan Niveom.
Ubedi me da si ceo svet neistraženih mirisa
koji savija nalete stakla i aluminijuma.
U tvojoj je moći
da kažeš poslednju reč tehnike.
Ispod velikog saobraćajnog kolapsa
kriva si za slep hod
slepog putnika.
Mesec dana u redu nad redovima
terorisana vremenskim zonama,
zapušena papirnim odvodima.
Ti imaš noćnu budnost okretnice.
Udišeš velike poteze vazduha.
Svakog časa možeš da umreš.
