DVE ŠATRO ŽVAKE I NAĐENA PRIČA
KARAKUŠLJIVKO
Samo
što izgiljah iz gajbe naleteh na Ljubu Gnjidu.
Eskivirao
sam tog karakušljivka kad god sam mogao. Voleo je da kenja bezvezne stvari, da
prodaje buve i uvlači se u bulju svakom kome stigne. Ne znam što se toliko
navrzo na mene? Neko ga je sigurno napalio da sam žešća fora.
–
Zdravo! – pevnu i pruži mi šapu koju ne prihvatih. – Džonjao
sam te ovde dugo. Imam nešto važno da ti
istrkeljam.
Nisam
imao vremena za gubljenje. Spustim ofingere i ubrzam hod. Gnjida se nije
odvadio. Furnuo je sa mnom i razvezao žvaku.
PODGREJAN LEŠ
Ne
varim svoju prikolicu, ispoveda mi se Peđa Fikus. Zatrovala mi je život. Ničim
nije zadovoljna. Neprestano diže vatru, prži, psuje. Marinka iz usta ne vadi. Za
sve sam ja grbav. A ona džondra, okešavila ko smrt na godišnjem odmoru.
U
gajbi pičvajz. Lufteriše se, opaljuje gluvku, neće da radi. Stalno čantra,
tandrče, tupi zube. Te ovo, te ono. Kao drugi sve imaju a mi muda od labuda.
Više
se i ne karamo. Dišem na škrge. Miško mi postao svilen. Ne diže se. A i na koga
će? Na podgrejan leš?
KANIBAL
Armin
M., kompjuterski tehničar, dao je oglas preko Interneta da traži mladog, dobro
građenog muškarca plave kose koji pristaje da bude zaklan i pojeden.
Na
oglas se, marta 2001. godine, javio Bernard J. Ova dva muškarca sastali su se u
Rotenburgu u kanibalovoj kući. Posle homoseksualnog odnosa u kome su obojica
uživali, Bernard je pristao da odseku njegov penis i da ga zajednički pojedu.
Nakon toga Armin je žrtvu zaklao, isekao na komade i delove danima pekao i jeo.
Zadovoljan
onim što je uradio ovaj nemački kanibal izjavio je da ga doživotna robija ne
plaši.
– Naprotiv – kaže on – imaću puno
vremena da pišem memoare.
No comments:
Post a Comment