Jelena Radovanović

 BEOGRADU

habao si mi mladost u trulim tramvajima tvojim visila sam zakačena samo za dronjak neba u lice si se smejao provinciji od provincije živeo i žderao divna pomijaro jadna mi ti metropolo svetsko selo bućkurišu dođoša šta se u tebi sve kuvalo mrtvo puvalo arogantna bedna spodobo špajzu balkanski o beograde beograde šibao si me košavom bičevao bulevarima mučio lošim grejanjem u garsonjerama kalio pokvarenim bojlerima po mansardama restrikcijama gazdaricama derikožama vešticama lihvarkama prokletim škripale su nam kosti na suvomrazici kao šmirgla a boleo te debeo đon za trošnu bednu mladež iz palanki sela zabiti sa čuka mahala po studentskim menzama udžericama barakama sve džaba mi smo te voleli beznadno gladno i kad sve je vrvelo od tvojih foliranata i svih uobraženih kučki mačaka pičaka gospoštine boemštine beograštine metiljavih snobova frajera šalabajzera čistačica kurvi nosača prosjaka cigana robova parajlija seljačina komunjara fazona jebača udvarača alkosa narkosa razbacanih švalerčina nabildovanih pederčina kasabo kabadahijska evropice varvarska vrvežu vavilonski izraslino dunavska pokondirena provincijo ohola večita ruševino okretao si glavu kad sve je oko tebe gorelo kad kao mokre pse gledao si izbegle i bedne istorijska konstanto ubico kraljeva kućo ratova ostatku zemlje tek sujetna maćeha šta si mi dao a šta si mi tek ukrao sve praštam ti loši ljubavniče za jedan tvoj pogled sa kalemegdana za dvadeset koraka zadarskom ulicom kesten-pire u sremskoj za sve polovne knjige i pesnike u dronjcima za tvoje zapišane podrume tajni za dvorište jedne crkve za izvesne stepenice za sjaj jutra na dorćolu za kišnu prašinu septembra za sve carske mrvice sve ti je oprošteno čežnjo života o teška ljubavi među gradovima

MEDITERAN, MEDITERAN

Kad u naprsloj crkvi stara zmija zapalaca

odroniće se po nebu zvona

rasprštaće se u sunce prhko jato

otkotrljaće se mandarine niz skaline

prsnuće krv paradajza po trgu

cakliće se slane masline na stolovima

pod oleandrima u ludilu kuckaće cvrčci

padaće smokve raspukle u krilo

i sedećemo pod nabreklim grozdovima venjaka

kad štrcnuće srž iz narovog srca

i rascvetaće se sise prezrelih žena i

zaklepetaće sandale i lepetaće haljine kao jedra u buri

drevni mermer zazvoniće vreo

a kotviće se brodovi i žamoriće pjaca

i plesaće veš blagi tango juga

i more će da se ugiba od riba

i mreže biće sve teže

kad zasijaju jarboli u jari

i padnu u crveni suton palme i život

spustiće se veče fešte i strasti

u noć slasti i karneval obilja pre nego

u jutro dođu Cigani da pokupe smeće

sa oholih plaža belih Latina

kad na pustoj pučini samo crne ruke

sa sklepanih splavova

vapiće ka lažnom raju.

BALKANOID

Evo ti i šljive i njive blatnjave

na poklon ti ove suve klisure

nosi se ti sa ovim crnim šumama

opevaj te puste gudure

uzmi čak i ovo more čarobno i grozno

te obale nostalgije pune meduza mržnje

davi se ti u ovim rekama

i svim zelenim odsjajima

na ti ove strašne planinčuge

nosi i pašnjake blistave sa stadima i krdima

nosi i smeće istorije

blatište prošlosti

krv vekova

ponesi i ove ljude

divlje i divne

plemena ova zakrvljena

i sve njihove grdne mi gradove

i iščašene religije

strpaj u istu vreću i detinjstvo sreće

i mladost ratova

nosi najzad sve kabasto i teško

na poklon ti ceo balkan

neotesani balvan

nosi ga najzad nosi

ja više ne mogu

da ga gledam.

HIMNA ZA MRTVU ZEMLJU

hej sloveni

južni naročito

koga briga

jošte li živi

duh naših dedova

ili je srce njihovih sinova

odavno za narod

prestalo da bije

a ponorom pakla

i vatrom groma

spržili smo se sami

hej sloveni beslovesni

kud se dede silan san

čime su mozgove muljali decenijama

šta je naša jadna baština

zdravko i brena pioniri maleni

sletske vežbe možda brozove kuće

ove laži decenija bratstvo krvavo

kainova kob

dokle kosti i gene da prevrćemo naopako

hej sloveni južni naročito

dokle grobovima da licitiramo

zar pokopali smo sve radosti

i sećanja

amnezijom da se hranimo kao paučinom

hej sloveni

da li postojano kano klisurine

stajali smo ikad

ili su kisele kiše mržnje

odronile i sprale sve u sitan krš

i ko je proklet izdajica domovine

ako ne svi mi iz plemena ukletih

što u gnjilu stvarnost gadno se srozasmo

u ove klaustrofobične državice

mržnje i blata

ovo li su naši vladari

ove njuške gramzive

seme bezočnih džukela

hej sloveni onda

bratstvo južno i kužno

pogledajmo sebi u oči krvave

mutni taj paprikaš

sami smo skuvali

sami ga i lapćemo

kao bedni psi

PRETEŽNO VEDRO

                    Ani J., tužnoj u Splitu

Ovaj dan kao nacrtan.

Vrvež plaže.

Raskoš oblaka i borovi.

Horovi cvrčaka.

Rokoko leta.

Žamor i sve draži.

Slane haljine i smeh.

Pokoji greh.

Cika sa promenada.

Iz belog grada zvon.

Lavande titraj.

Opšti sjaj.

I ovo srce u dronjcima.

I ono.

Žiga. Igra.

Igra

Igra

Igra

U taktu svoje aritmije.

POHVALA DRUGOSTI

Dođi crna ovco

i ti bela vrano

i kusi psu

puj, puj, ćorava koko

i prase trinaesto

i ti ružno pače

dokotrljajte se na petom točku

ponesite drugu violinu

i poslednjom rupom na svirali

zaigrajmo hromo kolo

dođi dronjava menažerijo

i drndava skalamerijo

u inat simetriji

protiv reda i poretka

iz prkosa uspešnima

odbačeni, kljasti, heravi

krnja lepoto

sirota gordosti

dođi u ime devijacija i aberacija

anomalija i abnormalija

dođite grbavi i ćopavi

bangavi i gubavi

mongoloidi i apatridi

patuljci i raspuštenice

albinosi i džinovi

napušteni i bezdetni

ćosavi i rutavi

dođi deponijo

robo s greškom

donesi svoj veseli bol

ponesi ofucanu radost

retku kao tartuf

jad naš i našu stalnu glad

ne menjamo ni za hrpu

konfekcijske sreće

KRAJ MASKENBALA

Kad te smrve:

tržni centri

turizmi

pogrebna preduzeća

obdaništa groblja

cvećare ljudi izlozi

ciganmale kreditne kartice

porodilišta ljudi

saobraćaj budilnik

ljudi deca saloni nameštaja

ljudi ljudi ljudi

grad semafori poštansko sanduče

novine parkovi vesti

crkve ljudi rođendani internet

zoo-vrtovi banke supermarketi

ljudi šminka paket-aranžmani

u pretkomore srca potrpaćeš sve te tuge

tušta je to i tma

i điha ha zabrazdićeš samcit sam

strancima znan

bližnjima stran

nemušt kao konj

krnj kao panj

raždžaraćeš te očaje

strpaćeš ih u mamuze

osedlaćeš bes

eno ga njišti u oboru godinama

zajahaćeš ga

nahranićeš piljevinom ljutnje

strugotinama straha

obujmićeš to čudovište

cimaćeš uzde samcit sam

oborićeš ga razulareno

sljuštićeš mu masku

smrvićeš ga istinom

dosta je vala topotalo po tebi.

AKO HOĆEŠ ISTINU

ako hoćeš istinu dragi

(a niko je nikad neće)

na sto žena rasparčam se često

u meni čim njihov hor gneva zapeva

strmoglavce noću u klisure srdžbe

strovalim se.

Pun sam krčag ženske žuči

kad sto neosedlanih furija zanjišti

i zavitla svojom besnom grivom

topotom u krvoločni pir.

Sa svetom u tami u tešku svađu uđem

preko granica civilizacije i tolerancije

kroz bodljikavu žicu u kori velikog mozga

ko je ovde zašao ne izlazi nikad neoštećen

takt prestaje iza zida moje lobanje

ovo je surova mentalna džungla

bez celofana uljudnosti i vaspitanja

i lepooke antilope su ovde uvek prožderane

gde čupkam džigericu starim komunistima

i dobro uhlebljenim levičarima zapada

prepariranim osmesima prodavačica se plezim

masakriram činovnike čerečim tajkune

demoliram televizor

lomim igračke u ofucanom obdaništu

dinamit u svoju staru školu postavljam

ostavljam veliko govno na jednoj katedri

sa prijateljima tu i na krv i na nož

svekrvi vadim oči tupim noktima

igram sa njima klikere

sikćem na fašiste

a i sa jevrejima se kačim

na rodbini oštrim zube

odgrizam uši popovima

koljuckam susede

narode tuđe ne trpim

svoj još manje

uopšte uzevši

nerviraju me narodi

čupam muda nacionalno osvešćenima

kad ima šta da se čupa

slobodno cepam zastave

od himni mi radi kiselina

ovo sam ja

made in yu originalno

dorađena kojekude

ovo sam ja

posle pedeset godina bratstva

o jedinstvu da i ne govorimo

produkt dvadeset vekova

brižljivo poliranih maski

potiskivanog kanibalizma

ovo sam ja

ravnodušna prema mercedesima i

arhitektonskim dostignućima

gluva za tajne vasione

(i jedna planeta mi je previše)

zapanjena pak nad savršenstvom

jednog karfiola

nema od čuda pred morem

ushićena nad rečju skvrčen

ili pred očima neke mačke

ovo sam ja

u duši iskreno poligamična

urođeno usamljena

volim te volim

i još dvojicu oduvek

svima sam vam vazda verna

moje srce nije nikad tesno

ja sam to dragi

tvoja fina tiha jedra glatka

tempirana bomba

ako baš hoćeš

istinu

ZLANTO TELE VIZIJE

banke i šamponi

koka-kole i tamponi

sredstva sva

za fleke i mrlje

zemlja moja

zrači srećom svako veče

zemlja moja

skupljena od pranja

krpljena od deranja

ispranih boja

zemlja moja

kolonija bez broja

jer kupite koka-kolu i na stolu

imaćete porodicu koja uz to pruža

zlatokosu dečicu i divnog muža

okupljaćete se svaki dan oko zajedničkog ručka

da slavite globalnom tekućinom topline pir

mir mir mir

niko nije kriv

ako odjednom zanosna kučka

pokuša da proda magični šampon

i sveupijajući tampon

il uložak najtanji za svu svetsku krv

kad odjednom neki zalizani crv

hvaliće na sva usta banku

u kojoj vas više vole nego kod kuće

a kupite i srećku tanku

od srećke do sreće

brzom trakom

iz sumraka direktno

u svanuće

zemlja moja

sitna i nebitna

puna je banki i fleka

mrlja i krvi

svako veče ništa preče

tek

banke i šamponi

koka-kole i tamponi

VEČE U VANKUVERU, 29. NOVEMBRA

sedi emigracija

na opelu mrtvoj zemlji

u najlepšem gradu na svetu

u najboljoj zemlji na svetu

ljudi vrli i veseli

žamorni i glagoljivi

pijuckaju jedu kroz velike prozore

zvezdanu metropolu dišu

u perfektu krišom živi zakopani

neko i u prezentu

i svi su ovde

a niko ovde nije