IVANA MAKSIĆ

BOLJŠEVICI NE NOSE SPAVAĆICE

Krc, krc, niz zube stepenica

Stupamo smelo, nikad na kolenima

Letele su pelerine gospođa

Bog ne može u sanduk, Bog u grob ne staje

Nadežda se praznom krevetu osmehuje

Baci me u voz, prokrijumčari me

Hoću da me potegneš kao votku, iz cuga

Viljuške za kuglof leteće sa balkona

Kao kapitalističke granate

Vrati osmeh u svoje ležište

Marširamo: nikad više

Njihovi džepovi punjeni našim džepovima

Izvrnuli smo se, svi rudari, do jednog, kao kiša

Naša deca i njihove kašike ribljeg ulja subotom

Kobila je po sebi skupljala inje

Suza joj se ledila na minus trideset

Nadežda je sebi krišom priredila pillow talk

U snu je poljubila zapetu pušku

Majakovskom je nestala tegla pekmeza

Zbrisana kao Ljilja na fotografiji sa drvetom

Priđi, šapući mi kao ljuljaška

Slivaću ti se niz grudi, grlo

Na raskrsnici. Slobodno me retuširaj

Vojniče, trudna kobila neće da čeka

Posisaj komunizam s mlekom

Nek ti na vreme kopaju jame, sine

Boljševici ne nose spavaćice