BOJAN SAMSON

Odgovor na uvodnik Bojana Savića Ostojića u novom broju časopisa „Agon“

Smrt aluzija

(jednočinka namenjena lepim pesničkim dušama)

Lica:

MALI JOCA (narodni pevač, dvorska luda, spadalo, nešto kao Petrica Kerempuh u raljama nove pansrpske poezije što znači da obavezno nosi šeširić na glavi i gusle na leđima koje u stvari nikada i ne koristi, ali su bitne radi ugođaja)

BOKI MIONIČANIN (uvek nosi sa sobom tri pesničke knjige koje je objavio u rekordno kratkom periodu, u pisanju i objavljivanju poezije brži i od inflacije iz ’93, inspiraciju nalazi u najneverovatnijim stvarima kao što su pohovani kačkavalji)

BOKICA BES (ne nosi pesničku knjigu sa sobom jer je prvu i poslednju objavio pre skoro sedam godina i odavno je podelio sve primerke, teško i retko piše, na pisanje ga posebno motivišu konfliktne situacije sa književnicima)

MALI JOCA: Ah, koliko je samo Bojana u mladoj srpskoj književnosti danas, pa to je pravo čudo! Tu su od pesnika Bojan Vasić, Bojan Marković, Bojan Jelić poznatiji kao Patrik Kovalski, u prozi Bojan Babić, a evo sada se na jednom mestu nađoše prečasni Bojan Savić Ostojić, poznatiji kao Boki Mioničanin, i veleštovani Bojan Samson, poznatiji kao Bokica BES, da opravdaju svoja imena! Da pokažu da se ne boje, da se oboje ratničkim bojama i započnu junački pesnički boj! A ja kao narodni pevač sa lica mesta opevaću ovaj megdan za savremenike i buduće generacije.

  (peva) Književni život u Srbiji više nije tako čedan,

            Poremeti ga vrlo lako jedan konflikt bedan!

            Rečnik u tom duelu baš i nije nešto medan:

            K’o u „Gorštaku“ ostaće junak nagrade vredan.

            Od svih Bojanopoeta može biti samo jedan!

(Boki Mioničanin i Bokica BES stoje na sceni)

BOKI MIONIČANIN: Jesi me prozvao, a?

BOKICA BES: A garant sam tebe prozv’o!

BOKI MIONIČANIN: A ono „oteli simbolički kapital“ i „beogradizacija“?

BOKICA BES: E, jebi ga, Boki! Ja se obrać’o književnim moćnicima svih generacija, i rek’o sam „prisvojili“, a ne „oteli simbolički kapital“, a ti se naš’o prozvanim... Istina, u našoj privatnoj prepisci ja sam iskritiko’vo „Agon“ zbog nekih stvari, ali sam napravio i ogradu pa naglasio da ne vidim tebe kao krivca za neke pogrešne poteze... Zatim: ja rek’o „beogradizacija srpske književnosti i kulture“ koja se sprovodi kroz „određenu favorizaciju beogradskih autora“ i „bahato ignorisanje pisaca iz drugih književnih centara“, te da se „ovakva politika sprovodi kroz delovanje većine prestoničkih časopisa, kulturnih ustanova, festivala, književnih udruženja, itd.“ A ti se opet osetio prozvanim! E, jebeš ga! A uz to si samo zadrž’o ono „beogradizacija“, pa uz to nalepio „pansrpska poezija“... A đe sam ja, Boki, rek’o „pansrpska poezija“? Niđe, dobri moj Boki, niđe... A ti tako... Ispade ja, bogati, k’o neki velikosrpski palanački nacoš! Nije ti to fer, Boki... ’Naaaš...

MALI JOCA (skakuće na nožnim prstima): To je taj čuveni palanački duh,

                                                                 što za regionalno nema sluh,

                                                                 a za moderno mu fali njuh,

                                                                 a još bi preko pogače kruh,

                                                                 o njemu ja mnogo lošeg čuh,

                                                                 on dolazi sasvim iznebuh!

BOKI MIONIČANIN: Dobri moj Bokice, ja sam hteo da se našalim u novom AGON-ovom uvodniku, malo da potkačim vas prozivače, a usput se i izreklamiram, malo da pokažem svoju i AGON-ovu moć, razumeš?

BOKICA BES: Aferim, Boki, al’ džaba ti kapije! Šala ti ispade nekako bahata, u fazonu „mnogo smo jaki, baš nas briga za sve kritike!“ Mojne, Boki, da si k’o onaj kapitalista iz pesme Songkillersa i Gorana Barea, „Revolucija“: „Na kritiku reagira/ bahato i bez manira.“ Ako već moraš biti simbolički kapitalista, ne moraš biti truli kapitalista... A osim toga, mogao si u svojoj „samopromocionoj“ šali biti obzirniji i pošteniji pa pored svojih spomenuti i uspehe ostalih AGON-ovih urednika u poslednje vreme: Vladi Stojniću prošle godine izašla zbirka „Kutija“, a učestvovao je i u sastavljanju antologije „Van, tu, fri“ sa imenjakom Đurišićem; Jelena Milinković učestvovala u stvaranju knjige „20 žena koje su obeležile 20. vek u Srbiji“... Eto, Boki, ti reče u uvodniku kako su u prvom “balkanskom” broju slovenačkog časopisa Idiot “objavljeni tekstovi pesnika i pripovedača iz BiH, Crne Gore, Hrvatske i Slovenije, kao i samih urednika Agona”. Ispada, imenjače, da su urednici AGON-a pored svih nabrojanih država predstavljali državu za sebe što pokriva poeziju i prozu koja se piše u Srbiji. Otprilike, AGON sa visine budno motri na (pan)srpsku poeziju, pa čak i na prozu. A istina je da u tom broju, na stranicama dodeljenim Srbiji, pored tvojih i Stojnićevih pesama stoje priče Dragoslave Barzut i Srđana Srdića u izboru Ivana Antića... Koliko sam mogao da primetim, postojala je tendencija da predstavljači pojedinačnih književnih scena u izbor uvrste svoju poeziju/prozu, moguće je da je i uredništvo časopisa tako nešto sugerisalo, ok, nemam ništa protiv, zaslužili ste, momci, zaista nisam ljubomoran... Ipak, nešto se pitam, i to pitanje bih podelio sa tobom, Boki. To je zapravo nagradno pitanje: da se od tebe tražilo da se odlučiš između Stojnićeve i svoje poezije, koga bi izabrao? Ako mi tačno odgovoriš, dobijaš tačan odgovor na omiljenu pitalicu Malog Joce. Quid pro quo, što reče Hanibal Lektor... „Usluga za uslugu“. Srpska književnost, Boki.

MALI JOCA: Aaaa... Da, pitalica... Kako bi Jovan Dučić nazvao grobnicu Mikija Mausa?

BOKI MIONIČANIN: Razmisliću malo... I, šta ćemo sada?

BOKICA BES: Ništa, Boki.... Sada ću ja lepo objaviti seriju tekstova na blogu „Spektator“ u kojima ću da pojasnim neke od navoda u mom tekstu „Jesmo li se za ovo borili?“, objavljenog u sklopu uvodnog manifesta književne grupe BES. Objasniću šta podrazumevam pod centralizacijom, tj. beogradizacijom srpske književnosti i kulture, šta podrazumevam pod prisvajanjem simboličkog kapitala u književnosti, i mnoge druge stvari... I što je naročito važno, Boki, više neću govoriti uopšteno, u aluzijama, već vrlo otvoreno, tako što ću navoditi konkretna imena autora, knjiga, časopisa, ustanova, itd. Neka žurka počne!

MALI JOCA (obraća se Bokiju Mioničaninu):

HRANI AGON I ŠALJI NA INTERNET,

BES SE UMIRITI NE MOŽE!

(ZAVESA)