Sunday, March 23, 2014

ANTOLOGIJA PESNIČKE GRUPE BES

UVODNA NAPOMENA



  Spektator ima čast da premijerno predstavi izbor iz poezije novoosnovane novosadske pesničke grupe BES. Pesnici koji se u njoj nalaze svakako nisu nepoznati čitaocima, ali ova antologija (a ovo jeste antologija u punom smislu te reči pošto je jedan od osnovnih oblika antologije antologija kojom jedna pesnička grupa predstavlja rezultate svog rada) donosi na bogatu književnu scenu savremene poezije jednu veliku figuru sa kojom će se u buduće morati računati. Naime, pesnci koji se nalaze u ovom izboru, nepravedno su zanemareni u nedavnim generacijskim presecima. Tek imajući ovo u vidu sadašnji a i budući čitaoci moći će da steknu potpuniju sliku o srpskoj poeziji s početka dvadeset i prvog veka. Čitaoci Spektatora, kao i uvek, u tome će imati prednost.

                                                                    Nikola Živanović



NIKA DUŠANOV


Iz „Bacača noževa“, Matica srpska 2005.


Komedije iz neživota

Kišonosni, srdit, krenu protiv grada
(Bodler, Splin)


CENTAR EKSTERIJER




Srdit i ljut
stiže sa plimom  izabran od mnogih
kao vođa  ugor  i ličinka u džepu
limunov sok lično klizi mu niz bradu
i noćnik stradalnik na desnom mu uhu
šapuće tajnu minskog polja
otvara vam kapije i ubija vam pse
dočekan na nož
pozvoniće na vrata
i hijena  nekad zvonce  nekad hijena
posadiće limun na prozorskoj dasci
kao opomenu na mrtvačku ukočenost
svojih stanara
ubistvo je namešteno  zločin podmetnut
ubica je bio alergičan na južno voće
i agrumi se sade u vreme oseke
i zar nije lep dan
gospodo posadite vrtove
izbacite seme iz džepova
u hladovini je pogled blaži  imajte u vidu
stanarina se plaća prvog u mesecu.



SUNCOKRETI
  

Izlaze iz svojih malih stanova.
Živeo! Danima i noćima Oktopod!
Gipki lanac naših malih stanova!
Spaja susede zajednički Oktopod
glava našeg polisa.
Polip pobednik nad glavonošcima
na mesečini, nad čuvarima.

„Prohodaću među vama
beli meseci
kugle istoka i zapada.
Zagrliću suncokrete
i zveri u njima“.




BRODOLOM
(novi svet)
  

Može li se ovo nazvati obalom
500 kilometara od mora kojeg nikad nisam video
obuzima me neki kontinentalni bog
i lakše se ludi u ravnici
kažu: vetrovi, kažu naleti vetra
u ravnici među kukuruzima
budim se među stabljikama
oprostite stabljike
ovde planiraju književno veče
a već tamo na čistini
pucaju u prazan prostor
u bele trbuhe
gledao sam kako dele obrok među sobom
dovukli su daske sa obale
i jedan brodolomnik u sredini
zamišlja visok zid ispred sebe
i fresku koja će tek stići sa severa:
„Porodica zaspala u pesku“
ovde je na hiljade mesta za san
i tu nam je centar
postavite zvono
proglašavam ovaj kontinent otvorenim
zvonite za ručak ili možda već
kasni doručak
ispričajte mi istoriju ovog mesta
dok se ja našminkam
i promenim novac...




MAČKE




Glava je tu.
To je dobar znak. Kao 12 pištolja.
I vreme je za vesti.
Okupićemo porodice  te krasne porodice
na plavom tepihu.
Iznećemo posude  ah  te posude
tečnosti nikad dovoljno
Zaista, juče još bejah sam
a danas ima li kraja mojim srećama?
Sve liče na mačkice.
Tapkaju svojim šapicama.
Jedna će skočiti i ostale za njom.
Idemo, gledajmo njihovu igru!
Ah  Nesrećnice, tako su male.




BOLNICA
  


I možda je bolje da se preselim u bolnicu.
Među preživele.
I usnim šetajući crnu knjigu, grcajući
nad pomorandžama.
Nešto se naviklo na moju prisutnost,
nešto što razgovara sa bogaljem:
„Da, ima tih dana“, a onda se seti da nema
cigareta
i otpuhuje dimove
ka šumskom bilju i
tvornici igračaka.




Iz rukopisa „Osteuropa


Sve što je čvrsto pretvara se u dim.
Karl Marks, Komunistički manifest


Dim nad Osteuropom


Onaj oblačić dima beše nekad sto
Za kojim je sedeo Direktor pošte.
Onaj izvijeni pramičak bio je
Poštansko sanduče
Kojeg su zapišavali psi
I grizli nestrpljivi igrači
Državne lutrije.

Brodići koji su kanalom
Vozili ugalj
I pijane Upravnike biblioteka
Što su u kabinama skidali gaćice
Maloumnim ćerkama neizlečivih alkoholičara
Sad su lenja izmaglica na vodi.


Dim su i pojasevi za spasavanje
Bačeni ulepljenim kosama
I naduvenim stomacima
Dim su njihove bolničke patike
Oštre ukosnice za bekstvo
Narukvice sa ispranim brojem.


Gusti dim je nad Gradom
Koji se dičio Poštanskom
Zgradom i Maloumnim devicama
Ludnicom i Bibliotekom.


Na crnom zgarištu
Kao aveti
Lutaju njegova idiotska deca.



Gavran

Then this ebony bird beguiling my sad fancy into smiling...
                                                                   E.A.Poe, Raven


Noć je mrtva.

Raznesena tela drugova
Leže po uglovima sobe.

Uzalud skrivaš svoje draži, ptico.
Kolutaš očima.
Pod crnim ogrtačem
Ja slutim tvoje tople snage.

Milujem tvoj lešinarski vrat.
Šapućem ti nežnosti u duplju uha.
Strasno  lovim  tvoje
Koštane usne.

Noć se slomila, ptico,
Tvoje Ne! ovde ne znači ništa.
Ovde zidovi nežno gore,
A umrle nade šire miris mrtvačkog parfema.

Ne uzleći.
Hodajmo zajedno do postelje.
Ti, devica, strvinarskim gegom,
Ja, nikad više u ljubavničkom strahu.

Smešna noć.

Lešine drugova podižu zavese.

Sečivom kljuna
vadiš iz mene zvezde.




Zašto sam umro?


Otkud to?
A tako štovah falusne simbole:
Planina, Drvo, Putokazi, Antene
Nađoše se u Šumi i Tanjiru.
Pesma se smejala,
Jarčevi kašljali.
Suze su silazile niz dimnjak,
Vatre cvrčale.
Đavo je bio pečen i hrskav.

Plesači, Neevropo,
Treći svetovi golišavih stomaka,
Ne dajte svog sina centralnoevropskom grobu
Sklonite smrdljivo grobljansko cveće sa mog vrata
Oduvajte muvu sa mog čela
Iz ruku mi izvadite krst.

Bacite me na krošnje
Gimnazijskog parka
Neka se vrtlože
Crni elektroni
Vrana
Oko moje atomske duše.

Recite majci da je rodila kukuruz.
Neka se smeje.





Portreti


I ride in a decorated carriage,
       My darling rides a blue-white horse.
               Where should we tie the knot for our heart?
                                    Under the Xiling pine and cypress.

Su Xiaoxiao, kineska kurtizana, 5. vek


Alexis Texas ( 1985 )


Ode jedna ptica crvenog kljuna
Dođe jedan vojnik sa crvenim nosem
Dođe jedna ptica
Ode jedan vojnik
Oh, Bože,
Njihovi koraci,
Njihovi dolasci i odlasci,
Njihovi pozdravi i smene straže.



Eva Angelina ( 1985 )


Da, sa Dragim ću biti u gori!
Gledaću Njihov Grad u dolini
Mesec kako večera Njihove pse.
Provući ćemo žicu kroz naša tela
Trnovitu kao ruže,
Krvavu i strašnu
Pri svakom rastanku.



Ashlynn Brooke ( 1985 )


Sunčeva svetlost na prozoru sobe
Moja zlatna kosa
I kapi meda
U sigurnom sjaju.
Kugle od mesinga
Četiri su mala sunca
Moga  kreveta.

Šta će ovde tvoje Crno Oko?



Confutatis
(došavši po pravdu)
  

Na vratu joj bore i žile svih smerova
Na leđima joj muž snen i pobožan
Kao lenjivac okačen i tužan
Pozdravljam gospođu spremno kao đavo
Ljut na izrabljivački pogani soj
Nevidljivo pljujem na mlitavo cveće
Dvorišne staze na koje kaplje proleterski znoj

Stavljam ruku na njeno prstenje, nakit
I debelu mačku u prolazu štipnem
Muzika je sve bliže, malkice se njišnem,
Stražnjicom i brčićem geački se gicnem

,, Već vidim imate stila
I vaša majka pere moje podove
Pokloniću vam ovu bocu vina
Da je sa ženicom poločete''

Grba s njenih leđa poče da se budi
U protest kreće kilav i nepromišljen
Ali ja vino zgrabih snažnom šakom
Čuvajući svoj idiotski plen

Kako su joj oči zasjale
Pred mužjakom dlakavog zglavka
Neka joj oprosti Bog!

Reče:
 ,,Evo crkve u kojoj bih se mogla moliti
   Evo sifilisa kojeg bih mogla dobiti

   Evo truljenja kojeg obožavam! ''






SERGIUS (SERGEJ STANKOVIĆ)

Tamerlan


U detinjstvu
započeo je moj pohod protiv sveta

Ustao sam protiv sudbine
i bacio je u prašinu

U mojim sitnim očima
utonulim u salo
prema ovom životu nema milosti

Moje debele usne uvek prezrivo iskrivljene
prema istini

Raduju me leševi i spaljenasela
vrisak dece up lamenu

I nikada
ni senka žaljenja neće promaći
očima mojim nemilostivim

Eh, kada bih mogao da ubijem sve što postoji
da učinim da se večna pustoš i tišina prostiru
duž cele vasione

da moje noge u crvenim papučama gaze
po nepreglednom moru leševa

moja duša bi konačno bila spokojna
a vrisak deteta u meni
ugasio bi se
zauvek.


Teskoba


Svaki dan
nalik na onaj drugi
u znaku Rutine
između Robova bede i Bednika napretka

beznadežno zarobljen
u njihovoj osrednjosti

Znati da nisi sam
znati da ti je to uteha
smejati se kad ti nije dosmeha
biti normalan, kao i svakodrugi
svaki dan čitati novine
izigravati despota na poštanskom šalteru
imati o svemu svoje mišljenje
vežbati aerobik
živeti još oko pedeset godina…

Umreti od izlapelosti
u nekom staračkom domu

Biti mrtav…
ta ideja gori osvežavajuće
u mom usijanom mozgu

U blesku sekunde proračunava milijarde kombinacija
odbacuje hiljadu od hiljadu
i na kraju dolazi do sasvim očiglednog zaključka:


Jer kada postane suviše dosadno
i čuvena kontrola uživanja
popusti
želim da ubijam
ali nema nikog osim mene
Kroz prozor prostruji nekakav nesputani vazduh
i ponovo započinjem svoju dvosmislenu igru
sa Smrću

A kada se probudim iz tog krvavog sna
i glava me zaboli od očekivanja Pobune
u gluvoj pomerenosti sobe
u mene zuri slepa glava sijalice


Draga Hani,


Draga Hani,

Imam veliki problem
i zato sam rešila da napišem ovo pismo
za tvoju rubriku.
Zapravo, kad bolje razmislim, možda ja i nemam problema
ali zašto onda osećam
da mi je pomoć toliko potrebna?
Oprosti ako pišem nespretno
ali ja nisam baš najveštija
u izražavanju osećanja.
Osećam se užasno prazno i ne znam šta da radim.
Ponekad osećam neku tako duboku čežnju
i u tim trenucima znam da sam neshvaćena.
Zar se ceo život sastoji samo iz ravnodušnosti
a najbolje se osećaju u pravo oni
koji nisu u stanju da shvate koliko su ograničeni?
Molim te pomozi mi.
                                                Tvoja Danijela.

Draga Danijela,

Ti imašproblem
ali mislim da on nije tako veliki
kako ti se pričinjava.
Svako ima neke svoje periode
kada se ne oseća dobro
ali sa vremenom sve to prođe.
Ako pod “ograničenim osobama” podrazumevaš svoje roditelje
budi uverena da nisi jedina koja tako misli
(to je tipično za tvoje godine)
i da to prođe istog trenutka
kada i sama postaneš roditelj.
Sigurna sam da te oni mnogo vole
iako to ne pokazuju baš uvek
jer imaju puno briga.
Ako pažljivo razmotriš svoja osećanja
shvatićeš da je sva tvoja čežnja
u stvari traganje za dečakom tvojih godina
koji će te voleti i razumeti
i svaki dan govoriti da si posebna.

Videćeš da je to problem koji se lako rešava.

                                                TvojaHani.


Naša gospa Setembrini


„Iščupaću srce, ono je vaše“
                                    LET3

Naša gospa Setembrini
ispala je jednog dana iz priručnika vudu-magije.
Obrisala je svoje koščate ruke
o krvavukecelju
zabila čelične nokte u grudni koš
pažljivo ga rastvorila
i izvukla kolica punih dečijih želja.

A deca vole našu gospu Setembrini
iako su na početku mislila da je Morska Veštica
posebno kada se napuderiše
nacrveni upaleobraze
najedene tuberkulozom
našminka usne ljubičastim karminom
i kreštavim glasom najavi otvaranje
karnevala smrti.


Mračne kule


Školjke koje navreme pobegnu
iz laboratorije bola
mogu se nadati besplatnoj eutanaziji
u nekom jo šneizmišljenom mestu:
naprimer, u lokalnoj prodavnici anestetika
ispod mračnih tornjeva
dvorca koji sezove:
„Dvorca koji se zove“.

Mesto gde se nedeljom skupljaju gubavci
ispaljuju prljave krpe.

Mesari debelih vratova
šire krvavi papir
na tezgama svežeopranim od muva
i verglaš otpočinje svoju prostačku karmanjolu
debelim curama iz Fotografije.
One šire noge smejućise,

kao pri grotesknom porođaju
nekada tako dragog ljudskog bića,


Uputstvo za upotrebu


Pesmu pročitati tri puta dnevno:
ujutro, posle ručka i pre spavanja.
PRE UPOTREBE DOBRO PROMUĆKATI!
Ako se koristi prema uputstvu
garantuje se poboljšanje raspoloženja.

INDIKACIJE: osim za lečenje od budalastog optimizma
dobra je i kao preventiva od
pravoslavnog fundamentalizma,
neoliberalizma, humanizma, komunizma, feminizma, elitizma, mizantropije,  urbanizma, utilitarizma, sadizma, konformizma, postmodernizma, nihilizma, hedonizma, altruizma, ekspresionizma, nacionalizma, moralizma, revizionizma,
savremene socijaldemokratije,
lika i dela Slobodana Miloševića,
uspomene na Margaret Tačer i onog odvratnog osećanja
nakon rukovanja sa Tonijem Blerom,
vesti o Ruški Jakić & ljubavnicima princeze Dajane,
Sex Pistols nakon izmirenja sa kraljicom,
naftni magnati, porno-zvezde, manekenke sa modnih pista i Bil Gejts,
osmeh Cece Ražnatović u novinama, leševi mrtvih vojnika,
i svi oni koji zarađuju na tuđoj nesreći,
čir na želucu, tumor na krajnicima, književne večeri i tribine mladih o verskim sektama,
diletantske analize pesama Nika Kejva u rok-časopisima,
Mladenovi životni stavovi, i uopšte, svi oni koji imaju životne stavove,
zatim oni koji ih nemaju,
svaka budala koja kod kuće ima kompjuter sa štampačem,
i srpska politička scena pre i posle izbora od 5. oktobra 2000.

Pesma se izdaje samo na lekarski recept.
Čuvati na suvom i hladnom mestu,
van domašaja dece i životinja.


Društvo izabranih klošara


Jutarnje čistačice već su davno prošle
I ulični prodavci postavili su svoje
improvizovane tezge
a mi još uvek spavamo po kontejnerima

U smrdljivim pregrejanim čekaonicama
spavaju usamljeni klošari
Bude se, podozrivo me gledaju.
Oni kažu: “Nikad ne veruj čoveku koji ne postoji
jer on ćete prevariti
daće ti novčić koji je izašao iz opticaja
jedino smo mi stvarni, ostali ljudi postoje samo
u svetu naše nemirne imaginacije

Sanjamo ih
dok spokojno dremamo kraj vatri od kartonskih kutija
i napadaju nas vaške, prljavština i smrad
ali mi im junački odolevamo
u centru đubrišta
koje je centar svemira
koje stoji na četiri slona
koji stoje na velikoj kornjači
koja stoji na goloj homoseksualnoj bisti VilijamaBarouza
koja stoji na metku njegove poginule supruge[1]
koja uopšte nije bila lepa
koja misli da mu to nije bilo važno.”

Svaki klošar ima šareni kišobran
koji drži kraj uzglavlja,
iako su metereolozi javili
da večeras neće biti kiše.

Ne shvatam:
je li im to maločas neko poklonio
ili su svi zajedno pobegli iz cirkusa?


 

Seksualna istorija osvajanja Pacifika


Sukob između kapetanaBlaja
i Kristijana Flečera na brodu “Baunti”
bio je u suštini seksualne prirode:
kapetan Blaj odobravao je samo misionarsku pozu u krevetu
dok je Kristijan Flečer bio otvoren prema novim idejama u seksu
koje će najaviti sumrak zapadne civilizacije
zasnovane na ženskoj frigidnosti i dvojno mmoralu.
Taj novi l' esprit de l' epoque
odmah su prihvatili ostali članovi posade
i počeli da ih primenjuju sa Tahićankama,
koje su ipak više volele tradicionalno,
na pseći način.

Sukob je dobio nove dimenzije
kada se otkrilo da je kapetan Blaj impotentan
i da može da svrši samo ako mu maloletnice bičujus tražnjicu.
To je bilo isuviše čak i za liberalne Tahićane
pa su zapretili da će obustaviti dalju isporuku
hlebnog drveta
ako se Blaj ne okane maloletnica
i sprava za mučenje.
Za kazn u je morao da spava sa babama.
Ovo poniženje nikada nije mogao da oprosti posadi
i pokušao je da im se osveti
tako što je probušio sve kondome na brodu.
Bušni kondomi doveli su dopovećanog broja kopiladi
koja su ubrzo postala društveni problem
jer su se odavala alkoholizmu, kriminalu
i maloletničkoj prostituciji
što je dovelo do burnog razvoja sociologije na Tahitiju.
Odatle se ona, preko novih francuskih kolonijalnih gospodara
proširila u Evropu, ponajpre u Francusku
kao otrovni poklon potčinjenih.

U svakom slučaju, kako je primetio Robert Luis Stivenson
seksualna istorija osvajanja Pacifika
moraće tek da se napiše.


Deca gledaju


Deca gledaju:
kostur neandertalca u prirodnjačkommuzeju
iza staklenevitrine
polako se uspravlja na laktove
pa na ispružene šake.
Okreće se prema deci
i gleda ih, cereći se,
svojim praznim očnim dupljama.

Deca vrište.

Zatim bi hteo da ustane
ali ne može
jer mu je neko pseto pojelo noge
još predeset hiljada godina.


Poslednja pesma


Sedim u vozu, na sedištu pored prozora,
čitam „Politikin zabavnik“.
Temperatura Zemljinog jezgra varira izm. 3000 i 6000 °C.
Hladno mi je u jakni.
Sa prozora bije promaja: očigledno nije dobro zaptiven
iako je vagon nedavno doživeo rekonstrukciju.
Magnetno polje Zemlje, kako piše, neprekidno slabi
već 2000 godina (tačnije, od Hristovogrođenja).
Osećam da će me sutra boleti grlo.
Život, uopšte uzev, nije veseo.
Ispred mene, na krilima, leži časopis
sa novim prevodom Miltonovog „Izgubljenog raja“.

Prekidam sa čitanjem i bacam pogled kroz prozor
posmatrajući crne siluete ptica
na sivoj pozadini
turobnog jesenjeg neba.




[1]Džoan Barouz ubio je njen muž Vilijam Barouz na jednoj žurci dok je, izigravajući Vilijama Tela, pokušao da ustreli jabuku na njenoj glavi.


Bojan Samson


Samuraj


(izvodi pisac koji je ostao bez obećane nagrade)

Hiljadu puta
mogu lupiti šakom o stol
kao mačem
Razvaliti svojim glasom
zidove i stene,
pa opet srkati gorčinu
zapenjenim ustima
Uvek je svuda
po meni, monaška krv,
nikada u meni


Pokušavam dohvatiti
nostalgiju
utihnulog haiku pesnika,
i pogled
kojim posmatra
procvalu trešnju, prekrivenu
belim pupoljcima




Potraga


(izvodi lezbejka)

Ne prihvatam dodir kao pozlaćeni oltar,
što blješti lažnom svetošću
Nije on ni blatnjava kaljuža:
postelja za sluge Podivljalog Trbuha
Neka dodir bude
safirni planinski vazduh
Udisaćeš ga svakoga trena,
ne sluteći njegovu tihu,
pretihu moć


Baklja se razbuktala
Zato se probudiše vetrovi,
ti očevi bezumlja
Pretočiću dodir u sanjive vode šapat
Umivaće ti obraze, usne,
vrat tvoj i čelo
I oči tvoje će umiti
Nastaviće se potraga za jatom lastavica,
što doleteše sa juga











Pokrivanje knjige


Ne kažu džaba
urednici i kritičari
da je najvažnije pokriti
prikazom celu knjigu. I to
svaki centimetar njenog
prelepog tela. U suprotnom,
knjiga bi mogla ostati otkrivena,
izložena na uvid nedovoljno
iskusnim čitaocima, a to
opet može izazvati neželjene
posledice, kao što je voajerizam,
preuranjena ejakulacija, i
slično. Pored toga, knjiga se,
nepokrivena, može i prehladiti,
i tako postati privremeno
nedostupna čitaocima.
Zato svaki kritičar mora
uvek nositi sasobom
vuneno, ili makar
sintetičko ćebe.



Isus i navijači



I krene Isus
na putešestvije
po Balkanu,
i sretne navijače
fudbalskog kluba Stolar.
Ovima se učini sumnjiv
(ko zna zbog čega?),
pa ubiju boga
u njemu.


  

Potiranje. Matematika



Rešenje problema
leži u šumi.
Čeka da problem dođe,
pokupi ga i odnese
kući.
Da ga hrani,
poji, mazi, pazi, dok
rešenje ne ojača
i dok mu
ne narastu zubi
i kandže.
I tada nastupa
rešenje.
Problema uskoro
neće biti.
Eto!
A trebalo je
samo sačekati.





Žal za konceptom


Koncept se poput neba
prostire iznad moje glave.
Neprestano pogledavam gore,
iščekujući trenutak kada
će se srušiti i zatrpati me.
A ponekad je i ovako:
Koncept je kengurovo
mladunče, meškolji se u
mojoj torbi, a ja ga hranim
dok ne stasa, iskoči iz torbe
i tako me oslobodi tereta
promišljenosti.
Svako ima svoj koncept
sa kojim se mora izboriti
kako najbolje zna i ume.
Moj koncept je samo moj.
Moja strepnja i san.
Ne, nemoj mi prići,
ti konceptu crnooki!




Stojke


Na koncertu grupe Goribor, ugledam
pevača (mislim da ga zovu Stojke)
kako u kratkom razgovoru sa gitaristom
raširi ruke i blago izbeči oči, u fazonu
Otkud ja znam?! Zbog nečega sam
pomislio da je to mogla biti njegova
reakcija na gitaristovo pitanje Zašto si
tako sjeban? Ubrzo sam poželeo da
se ovaj događaj zaista tako i odigrao.
Shvatio sam da bi Stojketov izmaštani
odgovor i meni mogao u budućnosti
poslužiti kada me nešto slično pitaju.
Stvari su ponekad tako jednostavne.



M.


Bivši đak. M. Promenio prezime.
Lažni otac. Ćale alkos. Maltretman.
Napuštanje. Razočaranje. Bes.
Stojimo u Porti. Ja sa pelindžerom.
Povremeno predajem. Imitacija
nastavnika. Fake teacher. Maska.
Klošar zapravo. Subverzivni element.
On sa zavojem. Na desnoj šaci. Povreda.
Patnja. Uči za stolara. Vikendom radi
u piceriji. Odricanje. Nada. Vera.
Pitam ga za zavoj. Ne predajem mu više.
Odavno već. Zato odlučuje da mi kaže.
Otvoreno. Bez uvijanja. Nema
devojku. Drka. Mnogo. Nažuljao je dlan.
Zato zavoj. Ostadoh bez pravog odgovora.
Bez poente. Svako nosi svoj krst.
Može li tako? Tim rečima? Bez moljenja?
Da bi stvari naprasno dobile smisao.
I dalje sam bez poente.Više nije ni bitno.
Pozdravljamo se. M. i ja. Odlazimo.
Svako na svoju stranu noći

Marina

Znaš, u meni je nekoliko osoba.
Jedno pet-šest, rekla je. Da, kao u
Marininom spotu za pesmu Kolačići: od
pet plavuša svaka igra svoju igru i bori se
sa susjedama za prostor. Pored nje,
muškarac zaista nema potrebu za
drugim ženama, pomislih. Pa
ona u sebi nosi čitav jedan harem,
gnezdašce za kakvog padišaha,
ili trgovca oružjem! I kada povredim
neku dragu osobu, znaj da to
nisam ja. Naravno, dušo.
JA, to je neko drugi. Opet sam
profesor. A hoću da budem pesnik,
i radim na tome da budem „vidovit“.
Da predvidim sve puteve kojima
se ona kreće, a koji i mene čekaju,
pre ili kasnije. Da postanem
brod, bezbrižan, bez posade, post-
postmoderni subjekat, prazan, bez
glasova u sebi, što se neprestano
sudara sa vrtlogom svetlosti.
Božanske svetlosti. U apsolutnom
saglasju sa njenim imenom.





STR8


Mutljaga. Bara i blato. Odrazi u vodi.
Narcis. Ogledalo ogledala. Gladna sujeta.
On se osvrće. Drugačije ne može.
Orfej. Pesnik. Što će reći: mutan tip.
Opet blato. Gnjecavo i meko. Kao
rastopljena čokolada. Samo nije slatko.
A on bi hteo čvrsto. Tvrdo. Sumnjiv je.
Kreće se u čudnom društvu. Voli ekstreme.
Od jednog pola ka drugom. Bipolarni
poremećaji. Klackalice. Plus minus.
Ko je bio gori, sada je doli. I obratno.
I tako svake noći i svakog dana. Horoskop.
Gledanje u šolju. Čitanje iz dlana.
Preliva se na sve strane. Nema putokaza.
Nema okvira. A on žudi baš za tim.
Vertikala. Odricanje. Čast. Zato je kupio
novi losion. STR8. Nanosi ga svakog dana u
kupatilu. Ogledalo pokazuje i ono iza
njega. Ne mora više da se osvrće. Sada
ima STR8. Nema muljanja. Nema điđi-miđi.
Samo pravo. Do nove bare sa blatom.


No comments:

Post a Comment