ANTOLOGIJA PESNIČKE GRUPE BES

UVODNA NAPOMENA

  Spektator ima čast da premijerno predstavi izbor iz poezije novoosnovane novosadske pesničke grupe BES. Pesnici koji se u njoj nalaze svakako nisu nepoznati čitaocima, ali ova antologija (a ovo jeste antologija u punom smislu te reči pošto je jedan od osnovnih oblika antologije antologija kojom jedna pesnička grupa predstavlja rezultate svog rada) donosi na bogatu književnu scenu savremene poezije jednu veliku figuru sa kojom će se u buduće morati računati. Naime, pesnci koji se nalaze u ovom izboru, nepravedno su zanemareni u nedavnim generacijskim presecima. Tek imajući ovo u vidu sadašnji a i budući čitaoci moći će da steknu potpuniju sliku o srpskoj poeziji s početka dvadeset i prvog veka. Čitaoci Spektatora, kao i uvek, u tome će imati prednost.

                                                                    Nikola Živanović

NIKA DUŠANOV

Iz „Bacača noževa“, Matica srpska 2005.

Komedije iz neživota

Kišonosni, srdit, krenu protiv grada

(Bodler, Splin)

CENTAR EKSTERIJER

Srdit i ljut

stiže sa plimom  izabran od mnogih

kao vođa  ugor  i ličinka u džepu

limunov sok lično klizi mu niz bradu

i noćnik stradalnik na desnom mu uhu

šapuće tajnu minskog polja

otvara vam kapije i ubija vam pse

dočekan na nož

pozvoniće na vrata

i hijena  nekad zvonce  nekad hijena

posadiće limun na prozorskoj dasci

kao opomenu na mrtvačku ukočenost

svojih stanara

ubistvo je namešteno  zločin podmetnut

ubica je bio alergičan na južno voće

i agrumi se sade u vreme oseke

i zar nije lep dan

gospodo posadite vrtove

izbacite seme iz džepova

u hladovini je pogled blaži  imajte u vidu

stanarina se plaća prvog u mesecu.

SUNCOKRETI

  

Izlaze iz svojih malih stanova.

Živeo! Danima i noćima Oktopod!

Gipki lanac naših malih stanova!

Spaja susede zajednički Oktopod

glava našeg polisa.

Polip pobednik nad glavonošcima

na mesečini, nad čuvarima.

„Prohodaću među vama

beli meseci

kugle istoka i zapada.

Zagrliću suncokrete

i zveri u njima“.

BRODOLOM

(novi svet)

  

Može li se ovo nazvati obalom

500 kilometara od mora kojeg nikad nisam video

obuzima me neki kontinentalni bog

i lakše se ludi u ravnici

kažu: vetrovi, kažu naleti vetra

u ravnici među kukuruzima

budim se među stabljikama

oprostite stabljike

ovde planiraju književno veče

a već tamo na čistini

pucaju u prazan prostor

u bele trbuhe

gledao sam kako dele obrok među sobom

dovukli su daske sa obale

i jedan brodolomnik u sredini

zamišlja visok zid ispred sebe

i fresku koja će tek stići sa severa:

„Porodica zaspala u pesku“

ovde je na hiljade mesta za san

i tu nam je centar

postavite zvono

proglašavam ovaj kontinent otvorenim

zvonite za ručak ili možda već

kasni doručak

ispričajte mi istoriju ovog mesta

dok se ja našminkam

i promenim novac...

MAČKE

Glava je tu.

To je dobar znak. Kao 12 pištolja.

I vreme je za vesti.

Okupićemo porodice  te krasne porodice

na plavom tepihu.

Iznećemo posude  ah  te posude

tečnosti nikad dovoljno

Zaista, juče još bejah sam

a danas ima li kraja mojim srećama?

Sve liče na mačkice.

Tapkaju svojim šapicama.

Jedna će skočiti i ostale za njom.

Idemo, gledajmo njihovu igru!

Ah  Nesrećnice, tako su male.

BOLNICA

  

I možda je bolje da se preselim u bolnicu.

Među preživele.

I usnim šetajući crnu knjigu, grcajući

nad pomorandžama.

Nešto se naviklo na moju prisutnost,

nešto što razgovara sa bogaljem:

„Da, ima tih dana“, a onda se seti da nema

cigareta

i otpuhuje dimove

ka šumskom bilju i

tvornici igračaka.

Iz rukopisa „Osteuropa“

Sve što je čvrsto pretvara se u dim.

Karl Marks, Komunistički manifest

Dim nad Osteuropom

Onaj oblačić dima beše nekad sto

Za kojim je sedeo Direktor pošte.

Onaj izvijeni pramičak bio je

Poštansko sanduče

Kojeg su zapišavali psi

I grizli nestrpljivi igrači

Državne lutrije.

Brodići koji su kanalom

Vozili ugalj

I pijane Upravnike biblioteka

Što su u kabinama skidali gaćice

Maloumnim ćerkama neizlečivih alkoholičara

Sad su lenja izmaglica na vodi.

Dim su i pojasevi za spasavanje

Bačeni ulepljenim kosama

I naduvenim stomacima

Dim su njihove bolničke patike

Oštre ukosnice za bekstvo

Narukvice sa ispranim brojem.

Gusti dim je nad Gradom

Koji se dičio Poštanskom

Zgradom i Maloumnim devicama

Ludnicom i Bibliotekom.

Na crnom zgarištu

Kao aveti

Lutaju njegova idiotska deca.

Gavran

Then this ebony bird beguiling my sad fancy into smiling...

                                                                   E.A.Poe, Raven

Noć je mrtva.

Raznesena tela drugova

Leže po uglovima sobe.

Uzalud skrivaš svoje draži, ptico.

Kolutaš očima.

Pod crnim ogrtačem

Ja slutim tvoje tople snage.

Milujem tvoj lešinarski vrat.

Šapućem ti nežnosti u duplju uha.

Strasno  lovim  tvoje

Koštane usne.

Noć se slomila, ptico,

Tvoje Ne! ovde ne znači ništa.

Ovde zidovi nežno gore,

A umrle nade šire miris mrtvačkog parfema.

Ne uzleći.

Hodajmo zajedno do postelje.

Ti, devica, strvinarskim gegom,

Ja, nikad više u ljubavničkom strahu.

Smešna noć.

Lešine drugova podižu zavese.

Sečivom kljuna

vadiš iz mene zvezde.

Zašto sam umro?

Otkud to?

A tako štovah falusne simbole:

Planina, Drvo, Putokazi, Antene

Nađoše se u Šumi i Tanjiru.

Pesma se smejala,

Jarčevi kašljali.

Suze su silazile niz dimnjak,

Vatre cvrčale.

Đavo je bio pečen i hrskav.

Plesači, Neevropo,

Treći svetovi golišavih stomaka,

Ne dajte svog sina centralnoevropskom grobu

Sklonite smrdljivo grobljansko cveće sa mog vrata

Oduvajte muvu sa mog čela

Iz ruku mi izvadite krst.

Bacite me na krošnje

Gimnazijskog parka

Neka se vrtlože

Crni elektroni

Vrana

Oko moje atomske duše.

Recite majci da je rodila kukuruz.

Neka se smeje.

Portreti

I ride in a decorated carriage,

       My darling rides a blue-white horse.

               Where should we tie the knot for our heart?

                                    Under the Xiling pine and cypress.

Su Xiaoxiao, kineska kurtizana, 5. vek

Alexis Texas ( 1985 )

Ode jedna ptica crvenog kljuna

Dođe jedan vojnik sa crvenim nosem

Dođe jedna ptica

Ode jedan vojnik

Oh, Bože,

Njihovi koraci,

Njihovi dolasci i odlasci,

Njihovi pozdravi i smene straže.

Eva Angelina ( 1985 )

Da, sa Dragim ću biti u gori!

Gledaću Njihov Grad u dolini

Mesec kako večera Njihove pse.

Provući ćemo žicu kroz naša tela

Trnovitu kao ruže,

Krvavu i strašnu

Pri svakom rastanku.

Ashlynn Brooke ( 1985 )

Sunčeva svetlost na prozoru sobe

Moja zlatna kosa

I kapi meda

U sigurnom sjaju.

Kugle od mesinga

Četiri su mala sunca

Moga  kreveta.

Šta će ovde tvoje Crno Oko?

Confutatis

(došavši po pravdu)

  

Na vratu joj bore i žile svih smerova

Na leđima joj muž snen i pobožan

Kao lenjivac okačen i tužan

Pozdravljam gospođu spremno kao đavo

Ljut na izrabljivački pogani soj

Nevidljivo pljujem na mlitavo cveće

Dvorišne staze na koje kaplje proleterski znoj

Stavljam ruku na njeno prstenje, nakit

I debelu mačku u prolazu štipnem

Muzika je sve bliže, malkice se njišnem,

Stražnjicom i brčićem geački se gicnem

,, Već vidim imate stila

I vaša majka pere moje podove

Pokloniću vam ovu bocu vina

Da je sa ženicom poločete''

Grba s njenih leđa poče da se budi

U protest kreće kilav i nepromišljen

Ali ja vino zgrabih snažnom šakom

Čuvajući svoj idiotski plen

Kako su joj oči zasjale

Pred mužjakom dlakavog zglavka

Neka joj oprosti Bog!

Reče:

 ,,Evo crkve u kojoj bih se mogla moliti

   Evo sifilisa kojeg bih mogla dobiti

   Evo truljenja kojeg obožavam! ''

SERGIUS (SERGEJ STANKOVIĆ)

Tamerlan

U detinjstvu

započeo je moj pohod protiv sveta

Ustao sam protiv sudbine

i bacio je u prašinu

U mojim sitnim očima

utonulim u salo

prema ovom životu nema milosti

Moje debele usne uvek prezrivo iskrivljene

prema istini

Raduju me leševi i spaljenasela

vrisak dece up lamenu

I nikada

ni senka žaljenja neće promaći

očima mojim nemilostivim

Eh, kada bih mogao da ubijem sve što postoji

da učinim da se večna pustoš i tišina prostiru

duž cele vasione

da moje noge u crvenim papučama gaze

po nepreglednom moru leševa

moja duša bi konačno bila spokojna

a vrisak deteta u meni

ugasio bi se

zauvek.

Teskoba

Svaki dan

nalik na onaj drugi

u znaku Rutine

između Robova bede i Bednika napretka

beznadežno zarobljen

u njihovoj osrednjosti

Znati da nisi sam

znati da ti je to uteha

smejati se kad ti nije dosmeha

biti normalan, kao i svakodrugi

svaki dan čitati novine

izigravati despota na poštanskom šalteru

imati o svemu svoje mišljenje

vežbati aerobik

živeti još oko pedeset godina…

Umreti od izlapelosti

u nekom staračkom domu

Biti mrtav…

ta ideja gori osvežavajuće

u mom usijanom mozgu

U blesku sekunde proračunava milijarde kombinacija

odbacuje hiljadu od hiljadu

i na kraju dolazi do sasvim očiglednog zaključka:

Jer kada postane suviše dosadno

i čuvena kontrola uživanja

popusti

želim da ubijam

ali nema nikog osim mene

Kroz prozor prostruji nekakav nesputani vazduh

i ponovo započinjem svoju dvosmislenu igru

sa Smrću

A kada se probudim iz tog krvavog sna

i glava me zaboli od očekivanja Pobune

u gluvoj pomerenosti sobe

u mene zuri slepa glava sijalice

Draga Hani,

Draga Hani,

Imam veliki problem

i zato sam rešila da napišem ovo pismo

za tvoju rubriku.

Zapravo, kad bolje razmislim, možda ja i nemam problema

ali zašto onda osećam

da mi je pomoć toliko potrebna?

Oprosti ako pišem nespretno

ali ja nisam baš najveštija

u izražavanju osećanja.

Osećam se užasno prazno i ne znam šta da radim.

Ponekad osećam neku tako duboku čežnju

i u tim trenucima znam da sam neshvaćena.

Zar se ceo život sastoji samo iz ravnodušnosti

a najbolje se osećaju u pravo oni

koji nisu u stanju da shvate koliko su ograničeni?

Molim te pomozi mi.

                                                Tvoja Danijela.

Draga Danijela,

Ti imašproblem

ali mislim da on nije tako veliki

kako ti se pričinjava.

Svako ima neke svoje periode

kada se ne oseća dobro

ali sa vremenom sve to prođe.

Ako pod “ograničenim osobama” podrazumevaš svoje roditelje

budi uverena da nisi jedina koja tako misli

(to je tipično za tvoje godine)

i da to prođe istog trenutka

kada i sama postaneš roditelj.

Sigurna sam da te oni mnogo vole

iako to ne pokazuju baš uvek

jer imaju puno briga.

Ako pažljivo razmotriš svoja osećanja

shvatićeš da je sva tvoja čežnja

u stvari traganje za dečakom tvojih godina

koji će te voleti i razumeti

i svaki dan govoriti da si posebna.

Videćeš da je to problem koji se lako rešava.

                                                TvojaHani.

Naša gospa Setembrini

„Iščupaću srce, ono je vaše“

                                    LET3

Naša gospa Setembrini

ispala je jednog dana iz priručnika vudu-magije.

Obrisala je svoje koščate ruke

o krvavukecelju

zabila čelične nokte u grudni koš

pažljivo ga rastvorila

i izvukla kolica punih dečijih želja.

A deca vole našu gospu Setembrini

iako su na početku mislila da je Morska Veštica

posebno kada se napuderiše

nacrveni upaleobraze

najedene tuberkulozom

našminka usne ljubičastim karminom

i kreštavim glasom najavi otvaranje

karnevala smrti.

Mračne kule

Školjke koje navreme pobegnu

iz laboratorije bola

mogu se nadati besplatnoj eutanaziji

u nekom jo šneizmišljenom mestu:

naprimer, u lokalnoj prodavnici anestetika

ispod mračnih tornjeva

dvorca koji sezove:

„Dvorca koji se zove“.

Mesto gde se nedeljom skupljaju gubavci

ispaljuju prljave krpe.

Mesari debelih vratova

šire krvavi papir

na tezgama svežeopranim od muva

i verglaš otpočinje svoju prostačku karmanjolu

debelim curama iz Fotografije.

One šire noge smejućise,

kao pri grotesknom porođaju

nekada tako dragog ljudskog bića,

Uputstvo za upotrebu

Pesmu pročitati tri puta dnevno:

ujutro, posle ručka i pre spavanja.

PRE UPOTREBE DOBRO PROMUĆKATI!

Ako se koristi prema uputstvu

garantuje se poboljšanje raspoloženja.

INDIKACIJE: osim za lečenje od budalastog optimizma

dobra je i kao preventiva od

pravoslavnog fundamentalizma,

neoliberalizma, humanizma, komunizma, feminizma, elitizma, mizantropije,  urbanizma, utilitarizma, sadizma, konformizma, postmodernizma, nihilizma, hedonizma, altruizma, ekspresionizma, nacionalizma, moralizma, revizionizma,

savremene socijaldemokratije,

lika i dela Slobodana Miloševića,

uspomene na Margaret Tačer i onog odvratnog osećanja

nakon rukovanja sa Tonijem Blerom,

vesti o Ruški Jakić & ljubavnicima princeze Dajane,

Sex Pistols nakon izmirenja sa kraljicom,

naftni magnati, porno-zvezde, manekenke sa modnih pista i Bil Gejts,

osmeh Cece Ražnatović u novinama, leševi mrtvih vojnika,

i svi oni koji zarađuju na tuđoj nesreći,

čir na želucu, tumor na krajnicima, književne večeri i tribine mladih o verskim sektama,

diletantske analize pesama Nika Kejva u rok-časopisima,

Mladenovi životni stavovi, i uopšte, svi oni koji imaju životne stavove,

zatim oni koji ih nemaju,

svaka budala koja kod kuće ima kompjuter sa štampačem,

i srpska politička scena pre i posle izbora od 5. oktobra 2000.

Pesma se izdaje samo na lekarski recept.

Čuvati na suvom i hladnom mestu,

van domašaja dece i životinja.

Društvo izabranih klošara

Jutarnje čistačice već su davno prošle

I ulični prodavci postavili su svoje

improvizovane tezge

a mi još uvek spavamo po kontejnerima

U smrdljivim pregrejanim čekaonicama

spavaju usamljeni klošari

Bude se, podozrivo me gledaju.

Oni kažu: “Nikad ne veruj čoveku koji ne postoji

jer on ćete prevariti

daće ti novčić koji je izašao iz opticaja

jedino smo mi stvarni, ostali ljudi postoje samo

u svetu naše nemirne imaginacije

Sanjamo ih

dok spokojno dremamo kraj vatri od kartonskih kutija

i napadaju nas vaške, prljavština i smrad

ali mi im junački odolevamo

u centru đubrišta

koje je centar svemira

koje stoji na četiri slona

koji stoje na velikoj kornjači

koja stoji na goloj homoseksualnoj bisti VilijamaBarouza

koja stoji na metku njegove poginule supruge[1]

koja uopšte nije bila lepa

koja misli da mu to nije bilo važno.”

Svaki klošar ima šareni kišobran

koji drži kraj uzglavlja,

iako su metereolozi javili

da večeras neće biti kiše.

Ne shvatam:

je li im to maločas neko poklonio

ili su svi zajedno pobegli iz cirkusa?

 

Seksualna istorija osvajanja Pacifika

Sukob između kapetanaBlaja

i Kristijana Flečera na brodu “Baunti”

bio je u suštini seksualne prirode:

kapetan Blaj odobravao je samo misionarsku pozu u krevetu

dok je Kristijan Flečer bio otvoren prema novim idejama u seksu

koje će najaviti sumrak zapadne civilizacije

zasnovane na ženskoj frigidnosti i dvojno mmoralu.

Taj novi l' esprit de l' epoque

odmah su prihvatili ostali članovi posade

i počeli da ih primenjuju sa Tahićankama,

koje su ipak više volele tradicionalno,

na pseći način.

Sukob je dobio nove dimenzije

kada se otkrilo da je kapetan Blaj impotentan

i da može da svrši samo ako mu maloletnice bičujus tražnjicu.

To je bilo isuviše čak i za liberalne Tahićane

pa su zapretili da će obustaviti dalju isporuku

hlebnog drveta

ako se Blaj ne okane maloletnica

i sprava za mučenje.

Za kazn u je morao da spava sa babama.

Ovo poniženje nikada nije mogao da oprosti posadi

i pokušao je da im se osveti

tako što je probušio sve kondome na brodu.

Bušni kondomi doveli su dopovećanog broja kopiladi

koja su ubrzo postala društveni problem

jer su se odavala alkoholizmu, kriminalu

i maloletničkoj prostituciji

što je dovelo do burnog razvoja sociologije na Tahitiju.

Odatle se ona, preko novih francuskih kolonijalnih gospodara

proširila u Evropu, ponajpre u Francusku

kao otrovni poklon potčinjenih.

U svakom slučaju, kako je primetio Robert Luis Stivenson

seksualna istorija osvajanja Pacifika

moraće tek da se napiše.

Deca gledaju

Deca gledaju:

kostur neandertalca u prirodnjačkommuzeju

iza staklenevitrine

polako se uspravlja na laktove

pa na ispružene šake.

Okreće se prema deci

i gleda ih, cereći se,

svojim praznim očnim dupljama.

Deca vrište.

Zatim bi hteo da ustane

ali ne može

jer mu je neko pseto pojelo noge

još predeset hiljada godina.

Poslednja pesma

Sedim u vozu, na sedištu pored prozora,

čitam „Politikin zabavnik“.

Temperatura Zemljinog jezgra varira izm. 3000 i 6000 °C.

Hladno mi je u jakni.

Sa prozora bije promaja: očigledno nije dobro zaptiven

iako je vagon nedavno doživeo rekonstrukciju.

Magnetno polje Zemlje, kako piše, neprekidno slabi

već 2000 godina (tačnije, od Hristovogrođenja).

Osećam da će me sutra boleti grlo.

Život, uopšte uzev, nije veseo.

Ispred mene, na krilima, leži časopis

sa novim prevodom Miltonovog „Izgubljenog raja“.

Prekidam sa čitanjem i bacam pogled kroz prozor

posmatrajući crne siluete ptica

na sivoj pozadini

turobnog jesenjeg neba.

---

[1]Džoan Barouz ubio je njen muž Vilijam Barouz na jednoj žurci dok je, izigravajući Vilijama Tela, pokušao da ustreli jabuku na njenoj glavi.

Bojan Samson

Samuraj

(izvodi pisac koji je ostao bez obećane nagrade)

Hiljadu puta

mogu lupiti šakom o stol

kao mačem

Razvaliti svojim glasom

zidove i stene,

pa opet srkati gorčinu

zapenjenim ustima

Uvek je svuda

po meni, monaška krv,

nikada u meni

Pokušavam dohvatiti

nostalgiju

utihnulog haiku pesnika,

i pogled

kojim posmatra

procvalu trešnju, prekrivenu

belim pupoljcima

Potraga

(izvodi lezbejka)

Ne prihvatam dodir kao pozlaćeni oltar,

što blješti lažnom svetošću

Nije on ni blatnjava kaljuža:

postelja za sluge Podivljalog Trbuha

Neka dodir bude

safirni planinski vazduh

Udisaćeš ga svakoga trena,

ne sluteći njegovu tihu,

pretihu moć

Baklja se razbuktala

Zato se probudiše vetrovi,

ti očevi bezumlja

Pretočiću dodir u sanjive vode šapat

Umivaće ti obraze, usne,

vrat tvoj i čelo

I oči tvoje će umiti

Nastaviće se potraga za jatom lastavica,

što doleteše sa juga

Pokrivanje knjige

Ne kažu džaba

urednici i kritičari

da je najvažnije pokriti

prikazom celu knjigu. I to

svaki centimetar njenog

prelepog tela. U suprotnom,

knjiga bi mogla ostati otkrivena,

izložena na uvid nedovoljno

iskusnim čitaocima, a to

opet može izazvati neželjene

posledice, kao što je voajerizam,

preuranjena ejakulacija, i

slično. Pored toga, knjiga se,

nepokrivena, može i prehladiti,

i tako postati privremeno

nedostupna čitaocima.

Zato svaki kritičar mora

uvek nositi sasobom

vuneno, ili makar

sintetičko ćebe.

Isus i navijači

I krene Isus

na putešestvije

po Balkanu,

i sretne navijače

fudbalskog kluba Stolar.

Ovima se učini sumnjiv

(ko zna zbog čega?),

pa ubiju boga

u njemu.

  

Potiranje. Matematika

Rešenje problema

leži u šumi.

Čeka da problem dođe,

pokupi ga i odnese

kući.

Da ga hrani,

poji, mazi, pazi, dok

rešenje ne ojača

i dok mu

ne narastu zubi

i kandže.

I tada nastupa

rešenje.

Problema uskoro

neće biti.

Eto!

A trebalo je

samo sačekati.

Žal za konceptom

Koncept se poput neba

prostire iznad moje glave.

Neprestano pogledavam gore,

iščekujući trenutak kada

će se srušiti i zatrpati me.

A ponekad je i ovako:

Koncept je kengurovo

mladunče, meškolji se u

mojoj torbi, a ja ga hranim

dok ne stasa, iskoči iz torbe

i tako me oslobodi tereta

promišljenosti.

Svako ima svoj koncept

sa kojim se mora izboriti

kako najbolje zna i ume.

Moj koncept je samo moj.

Moja strepnja i san.

Ne, nemoj mi prići,

ti konceptu crnooki!

Stojke

Na koncertu grupe Goribor, ugledam

pevača (mislim da ga zovu Stojke)

kako u kratkom razgovoru sa gitaristom

raširi ruke i blago izbeči oči, u fazonu

Otkud ja znam?! Zbog nečega sam

pomislio da je to mogla biti njegova

reakcija na gitaristovo pitanje Zašto si

tako sjeban? Ubrzo sam poželeo da

se ovaj događaj zaista tako i odigrao.

Shvatio sam da bi Stojketov izmaštani

odgovor i meni mogao u budućnosti

poslužiti kada me nešto slično pitaju.

Stvari su ponekad tako jednostavne.

M.

Bivši đak. M. Promenio prezime.

Lažni otac. Ćale alkos. Maltretman.

Napuštanje. Razočaranje. Bes.

Stojimo u Porti. Ja sa pelindžerom.

Povremeno predajem. Imitacija

nastavnika. Fake teacher. Maska.

Klošar zapravo. Subverzivni element.

On sa zavojem. Na desnoj šaci. Povreda.

Patnja. Uči za stolara. Vikendom radi

u piceriji. Odricanje. Nada. Vera.

Pitam ga za zavoj. Ne predajem mu više.

Odavno već. Zato odlučuje da mi kaže.

Otvoreno. Bez uvijanja. Nema

devojku. Drka. Mnogo. Nažuljao je dlan.

Zato zavoj. Ostadoh bez pravog odgovora.

Bez poente. Svako nosi svoj krst.

Može li tako? Tim rečima? Bez moljenja?

Da bi stvari naprasno dobile smisao.

I dalje sam bez poente.Više nije ni bitno.

Pozdravljamo se. M. i ja. Odlazimo.

Svako na svoju stranu noći

Marina

Znaš, u meni je nekoliko osoba.

Jedno pet-šest, rekla je. Da, kao u

Marininom spotu za pesmu Kolačići: od

pet plavuša svaka igra svoju igru i bori se

sa susjedama za prostor. Pored nje,

muškarac zaista nema potrebu za

drugim ženama, pomislih. Pa

ona u sebi nosi čitav jedan harem,

gnezdašce za kakvog padišaha,

ili trgovca oružjem! I kada povredim

neku dragu osobu, znaj da to

nisam ja. Naravno, dušo.

JA, to je neko drugi. Opet sam

profesor. A hoću da budem pesnik,

i radim na tome da budem „vidovit“.

Da predvidim sve puteve kojima

se ona kreće, a koji i mene čekaju,

pre ili kasnije. Da postanem

brod, bezbrižan, bez posade, post-

postmoderni subjekat, prazan, bez

glasova u sebi, što se neprestano

sudara sa vrtlogom svetlosti.

Božanske svetlosti. U apsolutnom

saglasju sa njenim imenom.

STR8

Mutljaga. Bara i blato. Odrazi u vodi.

Narcis. Ogledalo ogledala. Gladna sujeta.

On se osvrće. Drugačije ne može.

Orfej. Pesnik. Što će reći: mutan tip.

Opet blato. Gnjecavo i meko. Kao

rastopljena čokolada. Samo nije slatko.

A on bi hteo čvrsto. Tvrdo. Sumnjiv je.

Kreće se u čudnom društvu. Voli ekstreme.

Od jednog pola ka drugom. Bipolarni

poremećaji. Klackalice. Plus minus.

Ko je bio gori, sada je doli. I obratno.

I tako svake noći i svakog dana. Horoskop.

Gledanje u šolju. Čitanje iz dlana.

Preliva se na sve strane. Nema putokaza.

Nema okvira. A on žudi baš za tim.

Vertikala. Odricanje. Čast. Zato je kupio

novi losion. STR8. Nanosi ga svakog dana u

kupatilu. Ogledalo pokazuje i ono iza

njega. Ne mora više da se osvrće. Sada

ima STR8. Nema muljanja. Nema điđi-miđi.

Samo pravo. Do nove bare sa blatom.