NIKOLA ORAVEC

Smejanje sirena

One sede na drugoj strani stola.

Kose vijore,

šarene kandže presijavaju se.

Blistaju im veliki beli zubi.

Moji drugovi pijanim i vodenastim očima

ne gledaju u pučinu,

zadovoljni u samima sebi.

Homerove sirene pevaju i dave mornare,

a Kafkine sirene nepodnošljivo ćute.

Osluškujem sirene,

ali one niti ćute niti pevaju.

One mi se samo smeju,

dok namiguju svetlucavim očima.

Pokušavam da, uzaludno, doplivam do njih;

ne primećujem da sam

privezan za katarku:

jer smeh vezuje mnogo više

nego pevanje i ćutanje

Ono buduće postaje nerazmrsivo klupko

sirenskih kosa, kandži i zuba,

teškog mirisa i zaglušujuće buke

parajućih vokala u tami

Uspavljivanje krokodila

Od uvek sam se plašio da zavlačim ruku

u ženske tašne…

dodao bih joj tašnu pažljivo,

sa dva prsa

plašeći se da prstima

slučajno ne dotaknem njenu unutrašnjost

Ženske obično nose čokoladu…

ja bih nosio bombone,

ne da bi ih jeo

nego da bih nekog ponudio (možda neko dete)

kad istrese sav sadržaj

na sto tražeći neku sitnicu

(koja bi baš trebala biti tu),

to deluje tako deprimirajuće

Besna je, guta po dva bensedina…

na momente zaplače, pa zastane

zatim me zagrli, pa me odgurne od sebe,

desnom rukom pokriva lice

opet nešto kopa po tašni,

i još više se uznemiri

zajapurena je i teško diše,

dlanovi su joj znojavi,

dahće i pomalo sikće

*

Ja je mazim po stomaku,

to je smiruje

gledao sam na Discovery-u

da tako uspavljuju krokodile 

Snovi o divljini

Živimo u kuli od slonovače,

sa kristalnim prozorima,

okruženi najlepšim baštama,

drvećem, potocima i pašnjacima.

A, uveče sanjamo neprohodne šume,

močvare, hladne stepe

i one nas progone na javi.

Sanjamo divlje zveri, drač i kaljuge,

dok uživamo u našim kućnim bogovima,

našim časovima dokolice

i puštamo se u snove da nas čekaju,

da još dugo čekaju na nas