Wednesday, January 8, 2014

Никола Живановић из "Carmina Galli"

ЧОВЕК КОЈИ НИЈЕ ИМАО НИШТА

1.

Када је оне године земљотрес захватио Краљево
порушио силне куће, неки нису знали ни где
да оду, у Крагујевцу једва да је било веће штете,
неколико балкона је отпало,
                                                и то би било све
да се није у кући мога пријатеља, на прагу седамдест и пете,
право у његову собу,
                                       срушио таван,
                                                                  пун старудија.
                                                                   
лежео је тамо под брдом бетона и картонскох кутија
Мртав.

Његова кућа одавно је била празна
деца су отишла, жена умрла, а ствари
њих је редовно паковао на таван
                          како би се коме ципеле омалиле
                          како би ком детету играчке досадиле,
                          како би оставио неки хоби, фотографију, пецање,
одмах би се на тавану нашла нова кутија

једном сам му предложио да баци све то срање
снег је падао, на тавану хладно као у гробу,
помажем му да мердевине исправно нахери
не бисмо ли смо што пре у загрејану собу.

                          „Шта ће ти, човече, на тавану стари цд плејери и видео рекордери?
                          Зар заиста верујеш да ће доћи време
                          када ће се та техника поново користити? у коме то добу?“

Само је одмахнуо главом и скренуо са теме.
човек, скоро леш, осушен од целодневног рада,
наставио је са својим уобичајним активностима.
као што је и снег настављао да пада.

2.

Постоји нешто, ствари
којима се испуњава живот
            рецимо да је то испијање пића када се окупе стари
            пријатељи, читање књига, време у кругу породице
            летовања или спремање вечера док се чекају гости
све саме баналнти, али човеку је ретко суђено
да постигне нешто више од баналности

                       баналности имају нечега светог у себи
                       подижу живот на вишу разину
                       само у баналном животу несрећа је прихватљива
                       само у баналностима људи суштину назиру

мој пријатељ, закаснио за баналности, проводио је дане по плану
сахрањивао је комаде свог живота у картонским кутијама на тавану

ми, другачији
ми бржи на живот
који нам се нуди
никад исти
бацали смо
ствари од којих
више нисмо
видели користи


3.

Како се таван срушио?
                                          то је била чврста, нова грађа
Како се таван срушио?

                          човек је целога живота
                          ређао кутије по тавану
                          чудо би било,
                          да је снажнији ветар дунуо,
                          да се кућа није окренула
                          са жицама темеља у ваздуху
                           (корењем ваљда)
                           и кровом забијеним у земљу
                           где је свему сахрањеном место.

Како се таван срушио?
                                           духови нису мировали.

4.

На њему гробница од успомена:
         
           популарне енциклопедије из којих је хтео
           да унапреди своје образовање
           (почео је као занатлија и предрадник)
           порно часописи, и стари фењер
           и диплома више школе, инжењер

                           Играчке његовог сина одузете пре него је томе било време
                           „да се дете прихвати неког озбиљног интересовања“
                            нешто су чекале. поред лекова којима је прошао рок трајања.

                                        Похабани грнчарски алат који више није користио
                                        (на крају се опет вратио занату)
              
                                                                                           из угла, мерила је време,
                                                                                           непокрента казаљка на сату
                
бунде, јакне, ципеле његове жене и ћерке
(ћерке коју није видео годинама)
кавези, акваријумске тегле,
 свих љубимаца који су завршили по контејнерима

                                          и негде с краја
                                          (у углу тавана чини се)
                                          венецијанска маска
                                          ваљда за његово лице
                                          усред ове фараонске гробнице.

5.

Био је поносан на своје стицање
мада то стицање нико није видео
собе су се празниле
                    прево су нестали теписи
                    газило се по хладном паркету
                             онда је удобан намештај сменио други
                             луксузан, коме је место у кабинету
                                                                                               политичара
                                          онда се распала кухиња, у њу је унео
                                          шликер и калупе, и точак што клопара

све то још једном
премазати глином
човечјем телу
фали још блата
удови, торзо
и трепавице
пронаћи ново
тачније лице.

6.

Од пада тавана кућа је сасвим пропала
ништа није остало од вреднијег намештаја
деца се нису јавила, сахрана ће бити мала
само за пријатеље и сиротињу из краја

7.

А кутије, њихов саджај, одборојано време
не успомене, јер се ничега ту није имало сећати
већ благо накупљено, једино право благо

живот проведен у стицању, гомилању
(а гомилањем било чега настаје благо
не мора то да буде новац, уметничке слике, гоблени
довољно је да буде благо за свакога
ко ће његов живот и труд после свега да цени)


8.

Сада лежи мртав
под бетоном и жицом
која му месо пробија
у свом краљевству

од блата и старудија,

No comments:

Post a Comment