Bojan Blagojević

CVET ZA TVOJU MAJKU

Sećaš se da je padala kiša.

Vraćali smo se iz škole

I upravo izlazili iz cvećare

U kojoj si kupio ružu

Za rođendan svojoj majci.

Želeo sam i ja nešto da joj ponesem

Ali rekao si: „Ovo je poklon od nas obojice,

Mi dolazimo zajedno.“

A onda je počela da pada kiša,

Kratka letnja kiša, ona kiša

Od koje se jedine pokisne do gole kože.

Sakrili smo se u prolazu,

Kapi su mi padale sa kose po licu,

Obrisao si me, šapnuo sam ti nešto,

Obojica smo se nasmejali.

I ne sećam se danas

Koji je rođendan tvoja majka slavila,

Sećam se, međutim, da smo mi imali četrnaest,

I da je padala kiša.